Kinezi – poslednja nada za Uljanik
6. maj 2019.
Trgovački sud u Pazinu odložio je odluku o stečaju Uljanik grupe kako bi se pričekala eventualna ponuda kineske državne brodogradilišne kompanije CSIC (China Shipbuilding Industry Corporation), koja je tako postala poslednja nada za hrvatske škverove.
U javnosti je prošlo uglavnom nezapaženo da je Hu Venming, predsednik uprave te kompanije, ujedno i sekretar Komunističke partije u toj firmi, provereni kadar postavljen od strane svemoćne Komunističke partije.
Brz dolazak delegacije u Hrvatsku, nakon posete kineskog državnog vrha Zagrebu, pokazuje da je politika ta koja je poslala kineske brodograditelje, ali to ne znači i da će konačna odluka biti sasvim politička. Venming, naime, nije tek tako postao šef moćne kompanije: reč je o čoveku koji je inženjer aeronautike i astronautike.
Politički pritisak
No, osim što je jasno da su stigli na podsticaj politike, vrlo se malo zna o tome šta bi Kinezi uopšte mogli da ponude Uljaniku: novi, sasvim drugačiji život ili – ništa, nakon čega bi se nekad ponosita brodogradilišta nakon 163 godine mogla konačno ugasiti. Kineske izjave su bile izuzetno šture i sve su informacije medijima zapravo dolazile s hrvatske strane, od koje se doznalo samo da eventualni ulazak CSIS u Uljanik grupu ne bi značio toliko nastavak brodogradnje, koliko širenje delatnosti na neke druge poslove.
Osim toga, čini se da su Kinezi više zainteresovani za transfer tehnologije nego za održavanje proizvodnje. Ministar Darko Horvat je nakon sastanaka s kineskim izaslanstvom kazao da su Kineze najviše zainteresovali tehnički zahtevni projekti koji se rade u Puli i Rijeci, te intelektualno vlasništvo.
Frenki Laušić, novinar Slobodne Dalmacije i Jutarnjeg lista, jedan od boljih poznavalaca situacije oko Uljanika, saglasan je da za sad ne znamo namere kineske kompanije. „Ova poseta je posledica političkog pritiska, i još ćemo videti da li će kod Hua Venminga prevagnuti njegova pozicija generalnog direktora ili sekretara Kineske komunističke partije“, kaže Laušić.
U širem kontekstu kineska ulaganja u jugoistočnu Evropu deo su misije predsjednika Sija Đinpinga za vraćanje Kine u centar svetske pozornice, kaže Emina Popović, ekspertkinja za Aziju sa Slobodnog univerziteta u Berlinu i Karlovog univerziteta u Pragu.
„Inicijalno, nekoliko zemalja centralne i istočne Evrope prepoznate su kao Kineska vrata u Evropu, no odnedavno te zemlje kao da se takmiče koja će bolje obaviti taj zadatak. I čini se da nijednu od njih previše ne zanimaju detalji kineske ekonomske politike, kao ni sistemska kršenja ljudskih prava u toj zemlji“, kaže ona za DW.
Hrvatska tu isto ne želi ostati po strani, a Kinezi će sigurno pozdraviti tu inicijativu, smatra Popović. Hrvatska je zbog svojih luka kao i statusa članice EU atraktivna „pristupna tačka“ prema evropskom tržištu. „Kineske investicije u region su instrument za približavanje do sada relativno nedostupnom zapadnoevropskom tržištu“, kaže ona.
„Ujedno, a za Kinu možda i važnije, izgradnja odnosa s tim zemljama i njihova podrška pri sprovođenju plana 'Jedan pojas, jedan put', doprinosi legitimizaciji Komunističke partije na unutrašnjem planu“, dodaje Emina Popović.
Čekajući kinesku odluku…
Ali dok Kinezi ne dođu s ponudom za Uljanik, ostaje pitanje šta sa nezavršenim brodovima. Ministar Darko Horvat je otvoreno rekao da država neće odblokirati račune Uljanikovih firmi, što bi značilo da Uljanik ide u stečaj.
„Lako bi se moglo dogoditi da se u stečaju dovrše jedan, dva ili tri broda koja su u visokoj fazi gradnje, a da ostali idu u rezalište“, zaključuje novinar Frenki Laušić.
Glavni urednik i direktor Radija Maestral iz Pule, Elvis Morina, u razgovoru za DW kaže da država od početka igra dvojaku ulogu. „Malo je manjinski vlasnik, malo je većinski vlasnik, kao sada u slučaju dolaska kineskih brodograditelja. Ulazak CSIC u Uljanik nije realan, prvenstveno jer nemaju toliki interes za sam Uljanik već za 3. maj. Očito je Rijeka svima zanimljiva zbog kapaciteta i položaja.“
Morina je stekao utisak da je kineska delegacija u Hrvatsku došla „više protokolarno, u pokušaju da dobije nešto sasvim drugo umesto same brodogradnje“. Dodaje da u priče o spasu Uljanika u Puli više ne veruje te procenjuje da su Kinezi „više smokvin list za one koji će govoriti da su učinili sve za spas Uljanika“.
„Cela grupacija Uljanika je uništena do te mere da povratka više nema. Stečaj bez restrukturiranja je verovatnije rešenje. I nakon toga će politika razgrabiti ono što su dogovorili očito odavno, jer je Uljanik očito sistematski uništavan bar desetak godina“, kaže Morina.