Kineska čajanka za afričke oficire

Koja je svrha i cilj prvog „Kinesko-afričkog foruma o bezbednosti i odbrani“, koji je počeo ovog utorka (26.6.) i traje do 10. jula u Kini? Zvanična saopštenja pred održavanje samog Foruma nisu obilovala informacijama. Tek uoči početka saznalo se da će na Forum doći visoko rangirani oficiri iz 50 zemalja. Domaćin je kinesko Ministarstvo odbrane.

Analitičari su saglasni da rastući ekonomski uticaj Kine u Africi sada počinje da se ogleda i u strateškim planiranjima i inicijativama. Odnosno da je reč o tome na koji način te kineske interese mogu da zaštite snage bezbednosti.

„Za Kinu je važno obezbeđivanje trgovinskih ruta, jer su severoistočne zemlje Afrike, sve do Sueckog kanala, deo novog, pomorskog ’Puta svile’, odnosno deo globalne inicijative ’Jedan pojas, jedan put’“, kaže južnoafrički ekspert za Kinu, Kobus van Štaden sa tamošnjeg Instituta za međunarodne veze.

Osim toga, Kina održava „sve kompleksnije veze s Afrikom“, ocenjuje Van Štaden. U Africi posluju veliki kineski investitori, a mnogi Kinezi žive na tom kontinentu. Kina takođe već ima dosta iskustva sa izvlačenjem svojih građana iz kriznih područja Afrike.

Evakuacije i Plavi šlemovi

Kina je tako u februaru 2011. usred libijskog građanskog rata svoju fregatu „Šužu“ stacionirala pred obalama Libije kako bi evakuisala 35.000 Kineza iz te zemlje. To je bila prva prekomorska intervencija kineske armije na afričkom tlu.

Otada su u Kini postali mnogo svesniji kompleksnosti problema vezanih za bezbednost u Africi. Otada se takođe Kina „više angažovala u finansijskoj podršci Mirovnim trupama Afričke unije i zalaže se za povećanje broja vojnika u redovima Plavih šlemova“, podseća Van Štaden za DW.

Oko 1.000 kineskih vojnika, od ukupno 13.000 Plavih šlemova, stacionirano je tako u misiji UN u Južnom Sudanu. Kineskih Plavih šlemova u Africi ima ukupno 2.400, daleko manje od onih iz Etiopije, Bangladeš i Indija.

Džuba, glavni grad Južnog Sudana, u julu 2016. bio je poprište dramatične evakuacije: 350 kineskih radnika na naftnim poljima su, zbog borbi u građanskom ratu, morali da budu prebačeni na sigurno – avionima u Najrobi. Akciju su izvele privatne kineske snage bezbednosti, koje sa svojih 3.200 ljudi daleko premašuju broj kineskih vojnika u Plavim šlemovima. Prema pisanju „Fajnenšel tajmsa“, taj bezbednosni tim koji operiše u inostranstvu u principu je nenaoružan. Oni su u Džubi koordinirali intervenciju naoružanih domaćih jedinica.

„Nove bezbednosne potrebe Afrike“

Ne zna se, međutim, da li će tema Foruma biti i bezbednosne službe. U zvaničnom saopštenju Pekinga navodi se da će biti reči o „potrebama zbog novonastale bezbednosne situacije u Africi“, kao i o „razvoju sposobnosti kako bi Afrika mogla samostalno da garantuje bezbednost“.

Uoči Foruma, u mnogim kineskim publikacijama ukazivano je na višestruke, nove vrste pretnji po bezbednost u Africi. „U poređenju s tradicionalnim rizicima, poput vojnih sukoba, poslednjih godina ističu se terorizam, socijalni konflikti, prirodne katastrofe, nedostatak životnih namirnica i pitanje zdravstvene zaštite“, stoji tako u članku objavljenom u „thepaper“: „Kineska vojna pomoć će uskoro stići u Afriku: Kina u centru afričke bezbednosne arene“. Pod terminom „pomoć“, misli se na finansijsku injekciju u visini od 100 miliona američkih dolara koju je Afričkoj uniji 2015. obećao kineski lider Si Điping, piše „thepaper“.

Povećan izvoz kineskog oružja u Afriku

Uprkos naglasku na „novim bezbednosnim rizicima“, paralelno sa smanjivanjem broja velikih vojnih konflikata, kako su to konstatovali kineski eksperti za Afriku, isporuke oružja i dalje čine veliki deo kineske bezbednosne kooperacije sa Afrikom. Prema podacima Stokholmskog Instituta za istraživanje mira (SIPRI), u periodu od 2013. do 2017, a u poređenju s podacima iz 2008, kineske isporuke oružja porasle su za 55 odsto.

To je u skladu s novim zamahom kineskih investicija u inostranstvu. U Africi su, na primer, sa 40 milijardi dolara, koliko je investirano 2012. investicije skočile na 90 milijardi dolara u 2016. godini; dok su pak investicije na Bliskom i Srednjem istoku u istom periodu ostale ispod 40 milijardi američkih dolara.

Poređenja radi: SAD su u istom vremenskom okviru izvezle u Afriku oružje u vrednosti 4,9 milijarde dolara, od toga 87 odsto u Egipat i Maroko, a Rusija je izvezla oružje u vrednosti 12,4 milijarde dolara, 84 procenta u Alžir i Egipat.

„Međunarodna harmonija“ na probi

Veliku pažnju javnosti privuklo je otvaranje prve prekomorske vojne baze Kine, u avgustu 2017. u Džibutiju. Ta mala zemlja koja leži na mestu gde se Crveno more spaja sa Adenskim zalivom, već je domaćin američkih, francuskih, italijanskih i japanskih trupa. Razlog tome je taj što se Kina do 2008. pridružila međunarodnoj Operaciji protiv pirata na Rogu Afrike i Adenskom zalivu.

Kinesko Ministarstvo odbrane nedavno je potvrdilo da će ta zemlja u svojoj bazi u Džibutiju izgraditi još jedan dok koji će staviti na raspolaganje Kirgistanu. Te mere u skladu su s „međunarodnonim obavezama, poput operacije protiv pirata, ali i boljem očuvanju mira i stabilnosti u Africi i svetu“, saopštilo je Ministarstvo.

Ipak, „međunarodna harmonija“ će izgradnjom novih kineskih dokova u bazi koja se nalazi tik na domak američke u kojoj su smešteni avioni tipa Herkules C130, sigurno će biti stavljena na probu. Pentagon je još u maju ove godine optužio Kineze u Džibutiju da su laserima ciljali američke borbene avione tokom sletanja i da su tako ugrozili pilote. Peking je te optužbe najoštrije odbacio.

Južnoafrički ekspert Kobus van Štaden kritikuje to što su američki mediji te optužbe preneli kao nesumnjive činjenice, a da pri tom uopšte nije razjašnjeno šta se zapravo dogodilo. Van Štaden smatra da je reč pre svega o tome da je Sjedinjenim Američkim Državama „neprijatno zbog kineskog prisustva“ u Džibutiju.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android