Nova studija o posledicama kod teško obolelih od Kovida-19
11. januar 2021.
Korona virus teško da kod nekog pacijenta ne ostavi traga – na ovaj ili onaj način. Nova studija sugeriše da čak i oni koji su prebrodili infekciju i koji zvanično važe kao izlečeni, često su sve samo ne - zaista zdravi.
Bolovi u mišićima, umor i psihičke smetnje poput anksioznosti i depresije su najčešće dugoročne posledice zaraze virusom SARS-CoV2, pišu naučnici u studiji objavljenoj u stručnom časopisu Lancet.
Prema studiji dve trećine pacijenata koji su bili na bolničkom lečenju zbog infekcije korona virusom i šest meseci nakon što su preležali bolest imaju više simptoma koji ukazuju na posledice bolesti.
„Naše analize pokazuju da virus deluje kod najvećeg broja pacijenata i nakon što su otpušteni iz bolnice, što ukazuje da je neophodna naknadna nega nakon otpusta, barem za one koji su pretrpeli teške infekcije“, kaže Bin Cao, jedan od autora studije i zamenik direktora Nacionalnog centra za klinička ispitivanja bolesti disajnih puteva.
Naučnici su posmatrali 1.733 inficirana pacijenta, koji su otpušteni iz Đin Jin-tan bolnice u kineskom Vuhanu, gde je navodno izbila zararza korona virusom, od 7. januara do 29. maja 2020. godine.
Prosečna starost ispitanika bila je 57 godina, 52 procenta su bili muškarci a 48 procenata žene. Najveći broj pacijenata (1.172) zavisio je od dodatnog snabdevanja kiseonikom.
Pacijenti su još jednom pregledani u peridou od juna do septembra prošle godine. Naučnici su pomoću upitnika, laboratorijskih testova i testova opterećenja otkrili kod 76 odsto ispitanika najmanje jedan simptom koji prati pacijente nakon preležane bolesti.
Umor i slabost
Umor i slabost u mišićima prijavilo je 63 odsto pacijenata, 26 procenata ima problema sa snom a 23 pocenta pati od anksioznosti ili depresije. Naučnici su došli do saznanja da žene više pate od psihičkih posledica nego muškarci.
Laboratorijski nalazi su pri tom pokazali da je kod 13 odsto pacijenata, kod kojih su bubrezi tokom boravka u bolnici funkiconisali normalno, naknadni pregled pokazao smanjenu funkciju bubrega.
A kod posebno ozbiljno obolelih pacijenata mesecima kasnije uočena je smanjena funkcija rada pluća sa otežanim snabdevanjem tela kiseonikom.
Rad kineskih naučnika poklapa se sa rezultatima dosadašnjih studija o dugoročnim posledicama Kovida-19. No, naučnici uprkos tome upozoravaju na neke propuste u ovoj studiji.
Neophodno je više istraživanja
Na primer da je u grupi koju su posmatrali bio relativno mali udeo ispitanika sa hroničnim bolestima pluća i srca. Dodiuše podaci o tome su uzeti na osnovu sopstvenih iskaza pacijenata a ne na osnovu istraživanja naučnika. Zbog toga je tu moglo da dođe do grešaka.
Pri tom u studiji nisu u obzir uzeti pacijenti sa lakšim simptomima bolesti, jer oni nisu bili lečeni u bolnici Đin Jin-tan u Vuhanu već u „alternativnim bolnicama“ za Kovid-pacijente:
„Ova činjenica može iskriviti broj onih koji pate od dugoročnih posledica Kovida-19“, kaže Jerdis Fromhodl, načelnica odeljenja za respiratorne bolesti i alergije u MEDIAN klinici Hajligendam. Ova klinika nakon preležane infekcije nudi i naknadnu rehabilitaciju.
Pored pacijenata, koji infekciju skoro i ne primete i onih koji završe na intezivnoj nezi, postoji još jedna grupa kaže doktorka Fromhold.
„Ovi pacijenti dožive blaži tok bolesti, možda samo na kratko budu u bolnici i onda nakon jednog do tri meseca dobiju simptome.“ I Fromhold, kao i kineski lekari, govori o osećanju umora i slabosti mišića kao kasnim posledicama infekcije.
Ali, i pacijenti sa neurološkim problemima, bolovima u zglobovima i gubljenjem kose javljaju se doktorki Fromhold. Ljudi su pre svega esktremno nesigurni, jer ne razumeju šta se s njima zapravo događa.
Više znanja za više pomoći
Fromhlod se zbog toga raduje svakoj studiji, koja istražuje moguće dugoročne posledice Kovida-19. Najveći broj pacijenata na rehabilitaciji u Hajligendamu su starosti od 30 do 65 godina, teško se oporavljaju i vraćaju radnoj svakodnevici.
„Ljudi, koji su imali blaži tok bolesti i naknadno počnu da pate od posledica infekcije, često ne znaju kome da se obrate“, kaže Fromhold. Lekari opšte prakse često ne mogu da pomognu, a naknadna nega je rezervisana samo za one koji su bili teško bolesni.
„Veoma je važno da se objasni koji simptomi mogu da se jave“, naglašava Fromhold. Iz tog razloga je, kako kažu naučnici iz kineskog Vuhana, veoma važno da se u „široj populaciji izvode studije sa naknadnim praćenjem paciejanata, kako bi se razumeo kompletan spektar dejstva Kovida-19 na ljude“.