Kina, Mađarska, Srbija: ko su Putinovi prijatelji i zašto?

Belorusija

Belorusija je jedan od u najlojalnijih saveznika još od 1990. godine. Posle predsedničkih izbora u avgustu 2020. ona se još više približila Moskvi i okrenula leđa Ukrajini u koju su inače pobegli mnogi beloruski disidenti. U sukobu sa Ukrajinom Belorusija ostaje na strani Rusije.

-pročitajte još: Ruski manevri u Belorusiji: Vojne vežbe šalju političke signale

Rusija je najvažniji trgovinski partner Belorusije. Moskva ne samo da je njen glavni snabdevač sirovom naftom i gasom, već su dve zemlje povezane i preko Evroazijske ekonomske unije, osnovane 2015, kao i preko Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti čije su članice još i Jermenija, Kazahstan i Kirgistan.

Kazahstan

Kazahstan je za Putina „jedan od najbližih strateških saveznika i partnera Rusije“. On je to izjavio u oktobru 2015. godine na sastanku sa ruskim omladinskim pokretom „Naši“ koji je on i osnovao. Veza sa Kazahstanom bila je demonstrirana tokom nereda u Almatiju početkom godine. U znak podrške predsedniku Kazahstana Kasimu Žomartu Tokajevu, Putin je tamo poslao ruske trupe i padobrance.

-pročitajte još: Nestabilan Kazahstan – veliki rizik za energetska tržišta

Kazahstan, međutim, nastoji da ostane neutralan kada je reč o priznavanju „Narodnih Republika“. Tamošnji ministar spoljnih poslova Muhtar Tileuberdi rekao je za „Moskaou tajms“: „Pitanje da li će se priznati Luganska i Donjecka Narodna Republika nije u Kazahstanu na dnevnom redu. Polazimo od osnova međunarodnog prava i osnovnih principa Povelje UN.“

Partnerstvo Rusije s devetom po veličini zemljom na svetu ima ne samo geostrateške, već i ekonomske razloge, jer Kazahstan ima velika nalazišta nafte i prirodnog gasa. Većina gasovoda u zemlji pripada „Gaspromu“. Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Kazahstan je 2019. iz Rusije uvezao robe u vrednosti od skoro 14 milijardi dolara. Moskva je tako na prvom mestu, ispred Kine, Južne Koreje, Nemačke i Italije.

Kina

Početkom februara, na sastanku u Pekingu u okviru otvaranja Zimskih Olimpijskih igara, Rusija i Kina su demonstrirale zbijanje redova protiv Zapada. Ton se sada malo promenio. Na specijalnoj sednici Saveta bezbednosti UN 22. februara 2022, Kina nije stala na stranu svog ruskog saveznika, već je sve strane pozvala na uzdržanost.

Odnosi Moskve i Pekinga su sve samo ne uravnoteženi. Kina je važnija Rusiji nego obrnuto. Dok Kina čini skoro petinu ruske spoljne trgovine, ruski udeo u spoljnotrgovinskom bilansu Kine čini samo 2,4 odsto.

-pročitajte još: Ruski gas za Kinu

Međutim, 2021. je bilateralna trgovina između Rusije i Kine porasla za 36 odsto – na 147 milijardi dolara. Poređenja radi, trgovina između Rusije i EU 2020. je bila u vrednosti od 174 milijarde evra.

Jermenija

Jermenija sedi na dve stolice. S jedne strane, ta bivša sovjetska republika na Kavkazu ekonomski je zavisna od Rusije i održava bliske veze s Kremljom. Kao i Kazahstan, i ona je članica Evroazijske ekonomske unije i Organizacije za kolektivnu bezbednost.

-pročitajte još: Putin i Erdogan su pobednici u Nagorno-Karabahu

Oko 80 odsto snabdevanja Jermenije energentima je u ruskim rukama. Prema nemačkom spoljnotrgovinskom portalu „GTAI“, Rusija je na prvom mestu i po uvozu i po izvozu.

Istovremeno, nova Vlada pod šefom države Armenom Sarkisijanom teži ka zbližavanju sa Zapadom još od „plišane revolucije“ 2018. Jermenija je članica Saveta Evrope, potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima, a 2017. potpisala je i sporazum o partnerstvu sa EU. Vlada u Jerevanu 23. februara je saopštila da priznavanje tzv. „Narodnih Republika“ nije na dnevnom redu.

Mađarska

Moskva u Evropskoj uniji nema saveznika u pravom smislu reči, ali može se reći da je mađarski premijer Vikor Orban politički prijatelj Vladimira Putina.

Orban je 2017. kupio ruske nuklearne reaktore i dogovorio zajedničke mađarsko-ruske istraživačke projekte u svemiru. Uvezao je i rusku vakcinu protiv korone Sputnjik V, koju još nije odobrila Evropska agencija za lekove.

-pročitajte još: Orban traži više gasa od Putina, dobijaće ga preko Srbije

Zauzvrat, Mađarska dobija ruski gas po povlašćenoj ceni. Orban je ta podrška itekako dobro došla, jer se u toj zemlji 3. aprila održavaju izbori. Osim toga, Mađarskoj preti i povlačenje sredstava EU – prema presudi Evropskog suda pravde od 16. februara, Evropska komisija može da preduzme mere protiv svojih članica u slučaju nedostataka u vladavini prava i da im smanji sredstva iz budžeta EU.

Srbija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić takođe dobija pomoć u izbornoj kampanji iz Moskve. Prema izveštajima medija, Moskva daje toj zemlji ogroman popust na cenu gasa – do maja. To bi moglo da utiče na vanredne opšte izbore 3. aprila.

Vučić, kao i mnogi njegovi sunarodnici, Rusiju smatra „velikim bratom“. U znak solidarnosti, Srbija je 25. oktobra 2019. postala prva evropska zemlja koja je zaključila sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom.

-pročitajte još: Ukrajinska kriza: Srbija između čekića i nakovnja

Uprkos političkim i kulturnim vezama sa Moskvom, Beograd se kreće na dva koloseka. Iako Vučić odbacuje sankcije uvedene Moskvi nakon ruske aneksije Krima 2014. godine, on sada izražava veću uzdržanost nakon ruskog priznanja „Narodnih Republika“.

Govoreći za list „Moskau tajms“ Vučić je rekao da je „Srbija na evropskom putu i da podržava teritorijalni integritet Ukrajine, iako je 85 odsto stanovništva na strani Rusije.“

Srbija je kandidat za članstvo u EU, a tamošnja vlada želi takođe da smanji ekonomsku zavisnost od Moskve. Zato planira da izgradi novi gasovod koji će Srbiju povezati sa grčkom gasnom mrežom.

Venecuela

Putin u Latinskoj Americi uživa simpatije u nekoliko zemalja, što pokazuje i nedavna poseta brazilskog predsednika Žaira Bolsonara – 15. februara, u jeku sukoba između Rusije i Ukrajine. Međutim, najbliži saveznik u tom regionu mu je Venecuela. Predsednik te zemlje Nikolas Maduro i zvanično je podržao Rusiju 19. februara.

-pročitajte još: Ruski interesi u Venecueli

Bliski odnosi Moskve i Karakasa zasnivaju se na vojnoj i ekonomskoj saradnji. Rusija je od 2006. pozajmila Karakasu oko 17 milijardi dolara, što je čini jednim od najvećih kreditora vlade Venecuele. Veliki deo kredita iskorišćen je za kupovinu ruskog naoružanja.

Istovremeno, glavna briga Rusije jeste da obezbedi kontrolu nad rezervama nafte u Venecueli, koje se smatraju najvećim na svetu. U maju 2017, ruska kompanija „Rosnjeft“ osnovala je zajedničko preduzeće sa državnom venecuelanskom naftnom kompanijom PDVSA, u kojoj ima 51 odsto udela vlasništva.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.