Katastrofa u Smolensku - još uvek političko pitanje
10. april 2020.
Zbog trenutne pandemije korona virusa, izostalo je veliko obeležavanje godišnjice od avionske katastrofe. Samo je rođeni brat preminulog predsednika, koji je šef vladajuće partije Pravo i pravda (PiS), Jaroslav Kačinjski, sa premijerom Poljske Mateušom Moravjeckim i uskim krugom zvaničnika u Varšavi položio venac na spomenik žrtvama nesreće.
Dvostruka tragedija
Tog 10. aprila 2010. godine, visoki predstavnici Poljske, uključujući šefa države Leha Kačinjskog, rukovodstvo oružanih snaga, političare, sveštenike i druge zvaničnike, zaputili su se predsedničkom avionom za Katin, blizu Smolenska u Rusiji. Povod odlaska je bio odavanje pomena žrtvama masakra u Katinju. Tačno 70 godina ranije, 1940. godine, sovjetska tajna služba NKVD ubila je 22.000 predstavnika poljske elite. Među njima je bio i varšavski državni tužilac Boleslav Skapski.
Na isti dan 70 godina kasnije, njegov sin Andrej Sariuš-Skapski, šef Udruženja žrtava Katinja, sedeo je u predsedničkom avionu koji se srušio dok je prilazio bivšem vojnom aerodromu u Smolensku.
Za Andrejevu kćerku, Izabelu Sariuš-Skapsku, 10. april je poseban dan sećanja, kako na ubijenog dedu, a potom i na oca koji je poginuo u toj avionskoj nesreći.
Politizovana nacionalna trauma
Od svog oca Andreja, Izabela je nasledila veliku posvećenost održavanju sećanja na žrtve iz Katina. Nakon očeve smrti, 56-godišnja književnica izabrana je za predsednicu Udruženja žrtava iz Katinja. Teško joj je da prihvati da se avionska nesreća sve više politizuje u poljskom društvu.
Ona to naziva „osnivačkim mitom" savremene Poljske. Ljudi su se podelili u dve grupe. „Ova podela je proizašla iz politike i prodrla u našu svakodnevicu. Presudno pitanje je - Da li verujete u ruski atentat u Smolensku i da li ste pristalica konzervativne partije Kačinjskog ili ste liberalnog opredeljenja i verujete da je to bila nesreća?", kaže Skapska.
Uzroci avionske nesreće
Kada se predsednički avion, Tupoljev 154M, približavao aerodromu Smolensk maglovitog jutra 10. aprila 2010, ruski kontrolori vazdušnog saobraćaja savetovali su poljskog pilota da ne sleti. Nakon toga, ipak daju dozvolu za sletanje. Savremeni navigacioni sistem sletanja aviona, takozvani instrumentalni prilaz (ILS), koji usmerava pilote u sletanju tokom vremenskih nepogoda, nije postojao u Smolensku u to vreme. Piloti su posedovali samo neprecizne informacije o visini. Po gustoj magli, avion je levim krilom krenuo da kida krošnje drveća pored piste za sletanje, a zatim se prevrnuo, srušio i zapalio, što je istog momenta dovelo do pogibije svih putnika i članova posade.
U svom izveštaju iz 2011. godine, poljska Komisija za istraživanje avionskih nesreća ukazala je na greške kako dvojice poljskih pilota, tako i ruskih kontrolora vazdušnog saobraćaja, ali i na loše stanje ruskog aerodroma i loše vremenske uslove kao uzrok katastrofe.
Ali konzervativna stranka Pravo i pravda (PiS), koji je ponovo na vlasti od 2015, dovodi u pitanje ovaj izveštaj i stvara teoriju o mogućem ruskm atentatu. Pored toga, ova partija pokušava da odgovornost prebaci i na bivšeg liberalnog premijera Poljske, Donalda Tuska (2007-2015).
Poslednjih godina bilo je pokušaja da se dokaže da je u avionu bilo eksplozija i da ima tragovi eksploziva. Godine 2016. osnovan je Istražni odbor koji je trebalo da obavi nove analize. Kako navodi bivši poljski ministar odbrane, Antoni Macierevič, prilikom priprema izveštaja iz 2011. Bilo je falsifikovanja dokumenata i prikrivanja važnih dokaza. U tom cilju, novi Istražni odbor namerava da predstavi izveštaj koji bi trebalo da da novi implus vojnom tužilaštvu, koje ovaj proces odugovlači dugi niz godina.
Lična trauma Kačinjskog
Novu istragu najviše gura šef vladajuće stranke, Jaroslav Kačinski, brat blizanac poginulog poljskog predsednika Leha Kačinjskog. „Krajnje je vreme da se priloži izveštaj koji će biti od koristi za proces", izjavio je u intervjuu za privatan radio RMF FM. Kačinjski još uvek ne shvata zašto se katastrofa dogodila. „Nakon deset godina, svaki dan razmišljam o svom bratu i pitam se zašto se to dogodilo. Nemam odgovor na ovo pitanje".
Kad god vladajuća stranka PiS navodi mogućnost ruskog atentata ili kada Kačinjski govori o postojanju „velikog režisera" katastrofe, u Poljskoj postaju glasnije teorije zavere. Prema različitim istraživanjima poslednjih godina, skoro svaki treći Poljak veruje u atentat, a još veći broj njih ne isključuje ovakvu mogućnost.
Traže se jednostavna objašnjenja
Veoma je lako širiti bilo kakve teorije zavere kada je u pitanju Rusija, kaže Izabela Sariuš-Skapska. „Čim neko tvrdi da je to bio ruski atentat, mnogi ljudi odmah poveruju u to, jer svaki Poljak zna koliko su Rusi ‘zli‘. To su naučili još iz školskih udžbenika".
„Imena naših pokojnika će biti zaboravljena, ali teorije zavere će ostati. Ove teorije već žive sopstveni život", kaže Sariuš-Skapska i dodaje: „Potrebna su nam pojednostavljena objašnjenja za događaje koje je teško razumeti".
Odnosi Poljske i Rusije su već decenijama teško opterećeni zločinima ruske tajne službe NKVD i celokupnim periodom komunizma. Poslednjih godina antipoljski nastupi ruskog predsednika Vladimira Putina izazivaju bes među Poljacima, poput onog iz decembra 2019., kada je govorio o poljskom antisemitizmu. A činjenica da ostaci Tupoljeva 154M koji se srušio kod Smolensku još uvek nisu vraćeni u Poljsku, takođe podstiče nepoverenje u Rusiju.