Katar, već tri godine u bojkotu
5. jun 2020.
Katar podržava međunarodni terorizam. Emirat mora s tim da prestane. Sve dok se to ne promeni, moraće da živi sa sankcijama. To je bilo objašnjenje i razlog zašto je Saudijska Arabija u junu 2017, podržana od Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina i Egipta, pokrenula do sada neviđenu kampanju bojkota i blokade male susedne države. Prekinuti su trgovinski odnosi, a diplomatski kanali svedeni na apsolutni minimum. Zemlje uključene u bojkot zatvorile su aerodrome za katarske avione, a katarskim bankama u regionu oduzeta je licenca za rad.
Ako Katar želi da normalizuje odnose, vlada u Dohi trebalo bi da ispuni nekoliko uslova. To su joj jasno stavile do znanja četiri zemlje udružene u koaliciju protiv Katara. Prvi uslov je bio da Katar mora da snizi diplomatske odnose s Iranom i prekine vojnu i obaveštajnu saradnju sa tom zemljom. Od Katara je zatraženo da prekine veze i sa egipatskim Muslimanskim bratstvom. U Saudijskoj Arabiji i zemljama-partnerima, pre svega u Egiptu, ta organizacija smatra se „terorističkom“. Poslednje, ali ne najmanje važno, jeste to da Katar mora da obustavi rad svog vodećeg TV-kanala, „Al Džazire“.
Katar se u takvoj situaciji oslonio na pomoć Irana i Turske. Te dve zemlje podržavaju emirat koliko mogu. Povećale su svoj izvoz u Katar, a Emirat je takođe dobio mogućnost da koristi iranski vazdušni prostor za letove u Evropu.
Saudijski prestolonaslednik i novi politički stil
Odnosi sa Katarom odavno nose politički potpis i pečat princa Mohameda bin Salmana, novog moćnog političara u Saudijskoj Arabiji, koji je imenovan za prestolonaslednika u junu 2017. godine. „Bin Salman je oduvek smatrao da njegova zemlja ne vodi odlučnu spoljnu politiku“, kaže Danijel Gerlah, glavni urednik časopisa „Zenit“, koji se specijalizovao za teme sa Bliskog istoka. „On nikada nije smatrao da je diskretna diplomatija odgovarajuća. Od dolaska na vlast želeo je da demonstrira odlučniji nastup.“
-pročitajte još: Saudijski princ ima „viziju“
Prilika za to pojavila se u sukobu sa Katarom. U tom slučaju je Mohamed bin Salman prvi put predstavio svoj grubi politički stil, koji je kasnije postao tipičan za njega, posebno u politici prema Jemenu.
„Međutim, Bin Salman prema Kataru vodi manje spoljnu, a više unutrašnju i bezbednosnu politiku“, ocenjuje Gerlah. Jemen i Katar nalaze se pred vratima Saudijske Arabije. „Ono što se tamo događa ima značaj za Saudijsku Arabiju. Zato Rijad posvećuje mnogo više pažnje razvoju događaja u tim nego u drugim zemljama“, kaže Gerlah.
Umereno uspešni pregovori
Nakon više od dve godine bojkota, prošlog oktobra došlo je do prvog susreta pregovaračkih delegacija Saudijske Arabije i Katara. Ali razgovori su od samog početka bili teški i napeti. „Ovo za Katar nije novi početak, jer postoje mnoga spoljnopolitička neslaganja i razlike u mišljenjima“, citirala je novinska agencija Rojters neimenovanog katarskog diplomatu koji je učestvovao u razgovorima.
Katarski ministar spoljnih poslova, šeik Mohamed bin Abdulrahman al Tani, koji je prisustvovao pregovorima vođenim u Saudijskoj Arabiji u decembru, takođe je bio oprezan. Došlo je do „malog napretka“, ocenio je on za Rojter, ali nije objasnio do kakvog napretka. Jasno je da Katar nije spreman da učini ustupke koji, kako je rekao Al Tani, „utiču na naš suverenitet i našu unutrašnju ili spoljnu politiku“.
U principu, Doha je spremna za dalje razgovore, izjavio je u februaru katarski ministar spoljnih poslova, dodavši da je njegova zemlja otvorena za „ozbiljne pokušaje rešavanja krize“.
Prednosti saradnje
Obe strane morale bi da imaju interes da bi pregovori bili uspešni, kaže glavni urednik „Zenita“ Danijel Gerlah. Privreda zalivskih država u potpunosti je okrenuta globalizaciji. „Lanci prodaje širom sveta, posebno kad je u pitanju nafta, plus geografski položaj između Azije i Afrike, čini ih važnom međustanicom, pre svega za letove i vazdušni saobraćaj. U budućnosti, tu će se održati i mnogi veliki, međunarodni sportski događaji. Sve to zahteva blisku saradnju.“
Tome se može pridodati i ekonomski pritisak izazvan smanjenjem cena nafte i korona-krizom, što se odrazilo na čitav region, dodaje Gerlah. „Te zemlje sebi rivalitet ne mogu da priušte. Za Saudijsku Arabiju važan momenat jeste i izbor novog američkog predsednika za šest meseci. Donald Tramp vodi veoma prijateljsku politiku prema Saudijskoj Arabiji. Ali to bi od novembra moglo i da se promeni.“
Novi politički stil?
Slično na stvari gleda i stručnjak za Bliski Istok Ala al Harmaneh. Prema njegovom mišljenju, svi akteri mogli bi da budu gubitnici u krizi, kako ekonomski, tako i politički. „Najveći gubitak je zajednički politički i ekonomski identitet. Bilo je diskusija o snažnijoj integraciji zalivskih država, ali sada toga nema. Zajednička regionalna organizacija pod nazivom Zalivsko veće za saradnju (GCC) izgubila je na uticaju. A to je gubitak za sve.“
Moglo bi da se dogodi i da Katar i Saudijska Arabija ulože napore i razviju neki novi politički stil. „Obe zemlje su se donekle povukle sa spoljnopolitičke pozornice“, kaže Gerlah. „Saudijska Arabija je Ujedinjenim Arapskim Emiratima delimično delegirala zaštitu svojih interesa, dok Katar predstavlja Turska. To Saudijce i Katar oslobađa od obaveze da uvek budu u prvim redovima. Međutim, Ujedinjeni Arapski Emirati i Turska tu naravno zastupaju i svoje interese.“ A to znači da je lopta i dalje u rukama Saudijske Arabije i Katara.