Katanija – prva stanica za izbeglice

U prometnoj sicilijanskoj luci Kataniji na prvi pogled sve deluje kao i uvek. Ribari krpe mreže, u luci se trguje, a iznad grada, vrha prekrivenog snegom, budno motri najaktivniji evropski vulkan Etna.

Kažnjeni zbog humanizma

Luka Katanija oduvek je bila utočište moreplovcima u bekstvu od oluja ili nevolja. Ali ono što se poslednjih godina događa u Sredozemlju, ne pamte ni najstariji žitelji Katanije. Antonio, jedan od ribara, ćutke pokazuje na drugi kraj luke, prema jednom neuglednom brodu na kojem stoji ime „Bruno Gregoreti“. Na njemu je pre desetak dana u luku stiglo 27 preživelih najveće do sada poznate izbegličke katastrofe u Sredozemnom moru u kojoj je poginulo, kako se procenjuje, preko 850 osoba.

Ribari poput Antonija i njegovog oca puni su saosećanja za nesrećnike koji pokušavaju da se dokopaju evropske obale. I spremni su da im priskoče u pomoć. Ali mnogi dva puta razmisle pre nego što na otvorenom moru prime izbeglice na svoja plovila. Italijanske vlasti takvu vrstu pomoći često tretiraju kao saučešće u krijumčarenju ljudi. U svakom slučaju, vlasti plene ribarske brodiće sve dok traje istraga, a to za ribare i njihove porodice znači da će ostati bez zarade mesecima. Zato mnogi strahuju od susreta s brodolomcima na otvorenom moru.

Čekanje na solidarnost Evropske unije

Samo prošle godine u luku u Kataniji došlepano je 100.000 izbjeglica, što je dve trećine svih izbeglica koje se domognu Italije. Za razliku od ksenofobičnih parola koje u Italiji uglavnom šalju nacionalisti iz „Lige sever“, stanovnici Sicilije u velikoj većini saosećaju s izbeglicama koje stižu preko otvorenog mora – uprkos teškoj ekonomskoj situaciji u kojoj se ostrvo nalazi. Na kraju krajeva, najveće sredozemno ostrvo može da se pohvali hiljadugodišnjom tradicijom zbrinjavanja izbeglica. Nedaleko od luke u centru grada nekoliko desetina mladih protestuje tražeći od Evropske unije da preduzme nešto više za spas izbeglica. Među njima je i 17-godišnji Anjuman. On je pre više od godinu dana krenuo od kuće i preko Libije stigao do Katanije. Spasen je s broda neposredno pre nego što je potonuo. Ipak pita se zašto Evropska unija ne čini više kako bi spasila izbeglice. Anjuman, dakle, deli i zvaničan stav Italije koja sve češće i sve glasnije traži pomoć od Brisela.

Nemoćne vlasti

Osim zbrinjavanja izbeglica, italijanske vlasti punom parom rade i na privođenju pravdi onih koji su odgovorni za smrt stotina ljudi. Prošle nedelje u Palermu su uhapšene 24 osobe koje se sumnjiče da su upletene u krijumčarenje ljudi. Na Siciliji se nalaze i dvojica osumnjičenih (jedan Marokanac i jedan Sirijac) za nesreću u kojoj je poginulo preko 850 izbeglica. Admiral obalske straže Katanije Domeniko de Mikele, čije posade su već spasile hiljade brodolomaca, insistira na tome da se oni koji stoje na vrhu lanca krijumčara ljudi intenzivnije progone. „Progon ne sme da stane samo na onima koji upravljaju brodovima, već se moraju goniti oni koji te ture organizuju. Trebalo bi tom problemu pristupiti kao i prema svakoj drugoj vrsti organizovanog kriminala“, smatra De Mikele.

Drugi problem koji admiral uočava prateći rad svojih posada jeste sve veći broj maloletnih izbeglica među kojima su i oni bez pratnje. „Samo ove nedelje spasili smo 500 maloletnika, od čega je 300 bilo bez pratnje“, kaže De Mikele. Đovani Salvi, državni tužilac u Kataniji, takođe smatra da je potrebno povesti intenzivniju borbu protiv krijumčara. On je, ipak, svestan da su organizatori čitavog lanca nedostupni evropskom pravosuđu s obzirom da se po pravilu nalaze u Africi. Dalji problem jeste taj da istražioci u Kataniji koja, kao i ostatak Sicilije, tradicionalno ima dosta posla s kriminalom, sada moraju dodatno da se bave i hiljadama izbeglica koje dolaze u njihovu luku. „Ni sudovi ni policija nisu dobili dodatno osoblje ni sredstva u borbi protiv nove problematike“, kaže Salvi.

Bez perspektive

Sve to rezultiralo je sporim procesuiranjem zahteva za političkim azilom. Hiljade podnosilaca zahteva mesecima ostaju u prihvatnim centrima u Kataniji gde su laka meta raznih lokalnih kriminalnih krugova. Anjuman iz Gambije je već više od godinu dana tu, bez da je dobio rešenje za svoj zahtev. Njegovo strpljenje je pri kraju, a tome doprinosi i odnos nekih Italijana prema pridošlicama. „Vide tvoju boju kože i odmah pomisle da si loš“, kaže Anjuman. On se nada da će brzo otići iz te luke u kojoj mu je doduše spasen život, ali u kojoj ne vidi nikakvu perspektivu.