Karijera u ime naroda

Bivša ministarka pravde Snežana Malović, u čijem mandatu je sprovedena neustavna reforma pravosuđa, i dalje radi u pravosuđu i to u Tužilaštvu za ratne zločine. Ona se posle ministarske funkcije i dva nepotpuna mandata u Narodnoj skupštini 2015. vratila na poziciju višeg savetnika u Tužilaštvu, za koju je predviđena plata od 135.000 do 195.000 dinara. Odgovornost za neuspelu reformu koja se meri između ostalog i materijalnom štetom od 1,5 milijardi dinara odštete neizabranim sudijama nikada nije snosila.

„To je samo logična posledica lošeg postupanja“, kaže za DW predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević. „Time je pljunuto u lice i građanima, a posebno nama u pravosuđu“, dodaje predsednica Sindikata pravosuđa Srbije Slađanka Milošević. „Nama je to prst u oku, jer je ogromna šteta – i merljiva i nemerljiva – napravljena pravosuđu tom reformom. S jedne strane, godinama unazad pričamo o štednji, a sa druge strane udomljavamo štetočine mimo očiju javnosti, a nemamo novca da zaposlimo dovoljan broj tužilaca, sudija i osoblja.“

Snežana Malović je u kratkom telefonskom razgovoru odbila da odgovori na pitanja DW.

Neustavni početak

Malović je u Tužilaštvu za ratne zločine zaposlena od 2004. godine. Karijeru je počela u Ministarstvu pravde 2001. godine, gde je prvo radila kao zamenica sekretara, a potom i šefica kabineta tadašnjeg ministra Vladana Batića. Upravo na njegov predlog 2003. godine je prvi put izabrana na funkciju u Tužilaštvu na osnovu izmena zakona kojima je predlaganje javnih tužilaca i njihovih zamenika iz nadležnosti Visokog saveta prebačeno na Vladu. Ministar tako svoju šeficu kabineta predlaže za zamenika tužioca Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva.

Nekoliko meseci kasnije Ustavni sud je izmene zakona oglasio neustavnim, ali niko nije podneo predlog da se pojedinačne odluke ukinu, te tako imenovani tužioci nisu razrešeni. Dok se čekalo na odluku suda, Malović je prešla na mesto sekretara u Tužilaštvu za ratne zločine. Sporazum o preuzimanju je, međutim, sklopljen između Tužilaštva za ratne zločine i Drugog opštinskog javnog tužilaštva, u kojem ona nije ni bila.

„U Četvrto opštinsko tužilaštvo ona nikada nije ni kročila nogom, nikad nije stupila na funkciju, a onda je na sve to kao funkcioner prešla u Tužilaštvo za ratne zločine na izvršilačko radno mesto“, priča Slađanka Milošević. „Sporazum mogu da potpišu dva tužioca o preuzimanju radnika uz saglasnost radnika – ali radnika – a ona je bila funkcionerka. Dakle, pre toga bi trebalo da bude razrešena i onda je moguće da bude primljena u tužilaštvo, ali uz raspisan konkurs za to radno mesto.“

Kroz tri grane vlasti

Iz sudske u izvršnu, iz izvršne u zakonodavnu, iz zakonodavne nazad u sudsku vlast. Tako je Snežana Malović od 2007. obavljala funkcije državne sekretarke u Ministarstvu pravde, ministarke pravde, a potom i narodne poslanice u dva mandata. U pauzama između funkcija uvek se vraćala u Tužilaštvo za ratne zločine. Prvi put nakon što je zajedno sa stranačkim kolegom Oliverom Dulićem na poziv predsednika stranke Dragana Đilasa podnela ostavku na mesto narodne poslanice. Ostavku je, međutim, podnela u novembru 2012. godine, a u Tužilaštvo se vratila tek u februaru 2014. U međuvremenu, Malović je bila aktivna u Demokratskoj stranci.

„Mislim da nije dobro da ljudi iz tužilaštva i sudova ulaze u političke vode, ili obrnuto, jer to može da pokrene legitimna pitanja o tome da li su na neki način koristili jednu funkciju da bi bolje prošli na sledećoj“, kaže za DW Nemanja Nenadić iz organizacije „Transparentost Srbija“.

„Međutim, bilo bi veoma problematično sa stanovišta ljudskih prava ukoliko bi postojala trajna zabrana. U našem Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije postoje ograničenja za bivše funkcionere u pogledu obavljanja delatnosti nakon odlaska sa funkcije, ali su ta ograničenja privremena i odnose se dominantno na prelazak u privatni sektor, a ne na druge funkcije unutar javnog sektora“, kaže Nenadić.

Posle svega tri meseca rada u Tužilaštvu, Malović je ponovo dobila mandat u Narodnoj skupštini, ali ovog puta na listi Socijaldemokartske stranke Borisa Tadića. Za vreme mandata pokušala je da se upiše u advokaturu. Ogranak Advokatske komore Vojvodine u Subotici je većinom glasova odbio bivšu ministarku, ali je pre konačne odluke koju je trebalo da donese Advokatska komora Vojvodine Malović zahtev povukla. Nekoliko meseci kasnije, ponovo je podnela ostavku na mesto narodne poslanice i vratila se u Tužilaštvo za ratne zločine.

Crv nije ni postojao

Da bi nekome bila uskraćena mogućnost da obavlja javnu funkciju ili radi u državnim organima, međutim, mora da postoji zakonski osnov, kaže za DW Nemanja Nenadić. „Takav osnov bi mogla da bude osuda u krivičnom postupku praćena merom zabrane obavljanja funkcije. U slučaju Snežane Malović ne postoji ništa slično“, objašnjava Nenadić.

Postoji samo pokušaj. Naime, nakon što je Ustavni sud utvrdio da je reforma u postupku reizbora sudija bila neustavna, zbog čega su neizabrane sudije na sudu dobile odštetu od države u iznosu od 1,5 milijardi dinara, nova vladajuća struktura u kojoj je ministar pravde bio Nikola Selaković najavila je da će država tražiti da štetu nadoknade oni koji su za reformu odgovorni i najavio mogućnost krivične prijave.

Od toga, međutim, nije bilo ništa, a odgovornost su umesto države ponovo tražile oštećene sudije. Oni su protiv Snežane Malović i drugih članova tadašnjeg saziva Visokog saveta sudstva podneli krivičnu prijavu zbog zloupotrebe službenog položaja. Tužilaštvo za organizovani kriminal je prijavu odbacilo u januaru ove godine s obrazloženjem da se zbog promašene reforme ne stiču elementi krivičnog dela.

„Za razliku od bitke koju smo vodili da dokažemo da je čitav reizbor protivustavno i na loš način izveden, i u kojoj smo uspeli, na kraju ove druge bitke odgovornost niko nije snosio“, kaže za DW Dragana Boljević. „To je najtragičniji propust koji se desio posle 2012, jer u momentu kada je pravosuđe 2012. godine bilo osvešćeno da svojim aktivnostima može da pobedi zakonodavnu i izvršnu vlast koje imaju sve poluge sile i moći za razliku od sudske vlasti, trebalo je da neko snosi tu odgovornost. Umesto da tada budu ohrabreni, usledile su velika apatija i rezignacija u pravosuđu.“

Slađanka Milošević deli njeno razočaranje i dodaje da je to pokazatelj na koji način političari jedni druge štite. „Odlično se čuvaju i jedni druge pokrivaju, jer ko zna, sutra će da se promeni stanje. U ovoj zemlji mi ganjamo pljuckavice, ukradete kilo čajne kobasice zato što ste gladni i idete u zatvor. Ali imate garanciju da što više oštetite državu, to vam je jača ulaznica za napredovanje“, zaključuje Slađanka Milošević.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android