"Kao da se misli da rat nije dovršen"

Nakon što su ti odnosi kako tako dovedeni u relativno pristojno stanje, i kada se očekivalo da će se konačno krenuti u rešavanje nekih otvorenih pitanja, ti odnosi su se, reklo bi se preko noći, srozali na nivo skoro svakodnevnih protestnih nota. Srbija je negativno reagovala na čitav niz događaja u Hrvatskoj, a najviše na obaranje sudskih presuda Branimiru Glavašu i Alojziju Stepincu, kao i na podizanje spomenika Miri Barišiću, ubici SFRJ ambasadora Vladimira Rolovića.

Koliko je retorika između dve zemlje postala zapaljiva govori i izjava ministra policije Nebojše Stefanovića, koji je šefu HDZ-a Andreju Plenkoviću poručio kako „mami i tati može reći da ćute, a da Srbija neće prećutkivati fašističke i ustaške zločine“. Možda same izjave i ne bi izazivale toliku zabrinutost, ali pojedini srpski mediji su već krenuli u prebrojavanje vojnog arsenala dve zemlje, sa sve razmatranjima kakve su šanse za vojni obračun, i spekulacijama da li će Zapad nagovoriti Hrvatsku da napadne Srbiju, i podržati je kao što je to učinio i tokom raspada Jugoslavije.

Nikad oporavljeni odnosi

Ako govorimo o nekom ranijem poboljšanju odnosa, ja mislim da su ta poboljšanja bila prividna, kaže za DW novinar lista Danas i bivši ambasador Srbije u Hrvatskoj Radivoj Cvetićanin. Ti odnosi su se suštinski pokvarili kada je Hrvatska priznala Kosovo, i od tada se nikada nisu oporavili. Bilo je tu mnogo marketinga i manekenisanja, a premalo ozbljnog rada. Što se tiče sadašnje krize, iako mi volimo da se bavimo simetrijama, mislim da je ovog puta unutrašnja situacija u Hrvatskoj glavni razlog krize, kao i mek odnos vlade Orešković- Karamarko prema desnici i ustaštvu. To je izazvalo odgovore Srbije, za koje mislim da su često bili i nepotrebni, a na kraju imamo i čitavu inflaciju protestnih nota što čak pomalo deluje i smešno“.

Naravno, pri tome ne sporim da je poništavanje sudske presude Dragoslavu Mihailoviću moglo podići strasti u Hrvatskoj, dodaje Cvetićanin. Kao što je sramotna i inicijativa za sudskom rehabilitacijom Milana Nedića; nadam se da se to neće desiti, jer Srbija onda neće imati nikakvog moralnog digniteta za narednih sto godina“.

Oslobađanje od ljudi devedesetih

Mislim da je osnovni razlog za sadašnju situaciju to što su na vlasti u Srbiji i Hrvatskoj deca devedesetih godina, smatra Dušan Janjić, iz Foruma za etničke odnose. A obe te ekipe nisu sposobne da se suoče sa svojom odgovornošću za sav užas koji su tada ostavili iza sebe, jer bi to značilo rušenje njihovih pozicija i politika. Drugi razlog je što su se političari u obe zemlje navikli da su stalno u predizbornim kampanjama, i da se često ide na izbore“. Međutim, ono što je najvažnije je takozvani treći udar, koji čeka sve zemlje regiona, a to je oslobađanje od ljudi devedesetih. I ja mislim da to dobro osećaju političari u obe zemlje, i odatle dolazi njihova nesigurnost, napominje Janjić. Zato se oni grčevito drže jedni drugih i pokreću teme poput 'ko je bio jači - ustaše ili četnici' i slično“.

Obeležavanje vojne akcije Oluja priprema se i u Hrvatskoj i Srbiji. Tim povodom Dušan Janjić primećuje da se Oluja u Srbiji još uvek posmatra samo kao vojna akcija, u kojoj su naravno stradali civili i u okviru koje su izvršeni ratni zločini. Beograd ipak izbegava da pokrene diskusiju o činjenici da je to bio dogovor Miloševića i Tuđmana, iza kojeg se krila podela Bosne i Hercegovine. Milošević je to javno priznao u jednom TV razgovoru, kada je otvoreno rekao „da je to dogovorio s Tuđmanom, jer su se ljudi iz Knina bavili švercom i krađom, a očekivali su da oni ne brane Knin nego da on šalje ljude iz Srbije koji neće da ratuju“, navodi Janjić.

Balast prošlosti je pretežak

Što se tiče položaja izbeglih Srba iz Hrvatske u Srbiji Janjić smatra da tu nije mnogo toga urađeno. Socijalni položaj onih najugroženijih je i dalje težak. Beograd takođe zanemaruje činjenicu da su mnogi prognani Srbi uzeli i hrvatsko državljanstvo, i da ni njima ne odgovara ova retorika sa obe strane. Mislim da je stoga potrebno da se više radi na traženju rešenja za njihovu inkluziju ili u Srbiji ili u Hrvatskoj, ističe Janjić.

Pogoršanje odnosa između dve zemlje dolazi u trenutku kada je Srbija učinila dosta napora da se ti odnosi poboljšaju. Praksa je ipak pokazala da dobra volja ipak nije bila dovoljna. „Srbija i Hrvatska zaista imaju duboke probleme i tešku istoriju iza sebe, i to se ne sme relativizovati, napominje Radivoje Cvetićanin. Mogu pri tome da se složim da deklaritvna spremnost Aleksandra Vučića da poboljša regionalne odnose nije bila loša. Ali, njemu u Hrvatskoj i dalje ne veruju, i zbog njegove prošlosti ljudi teško veruju da on zastupa to što govori. A i on sam ima sa jedne strane dobre retoričke nastupe, a onda odjednom na konferenciji za štampu upadne u vatru i pokaže se ono njegovo nekadašnje lice“.

Nedovršeni rat

Radivoje Cvetićanin podseća da je nakon završetka svog ambasadorskog mandata napisao tekst 'Rat je gotov', u vreme Tadićeve posete Vukovaru. „Sada već nisam siguran da li sam bio u pravu, kaže Cvetićanin. Sve mi se čini da ova opasna retorika ovih dana kao da sugeriše da rat ne da nije završen, nego nešto mnogo opasnije, kao da se misli da rat nije dovršen. I kao je uzeo neku pauzu, i da bi u nekoj budućnosti nešto trebalo da bude dovršeno tim ratom. Mislim da tako mnogi misle. Racionalna politička elita to mora da ima u vidu, taj jedan najnegativniji razvoj događaja, kako bi uspela da ga predupredi“.