Kancelarka Merkel i pobuna desničara

U najbolja politička vremena Angele Merkel oni su bili gotovo zanemarljivi – konzervativni kritičari predsednice CDU i kancelarke. Ali sada su sve glasniji. Kancelarkina politika mnogim desničarima u Uniji je isuviše levičarska.

Švecingen bi mogao da bude prekretnica za Uniju. Gradić sa 22.000 stanovnika, u blizini Hajdelberga je mesto odakle kreće tiha pobuna, dogovorena revolucija, takoreći. Desničarko krilo CDU 25. marta želi da stane na put levičarskom kursu svoje stranke. Za taj plan su stvorili platformu: „Slobodarsko-konzervativan pokret u Uniji", koji bi trebalo da poveže sve kancelarkine kritičare.

Nezgodno ime za pokušaj da se od CDU napravi ono što je nekada bila, naime zaista konzervativna stranka. Time je jasno da pola godine uoči izbora za Bundestag Merkelova ne treba da strahuje samo od protivkandidata Martina Šulca, već i od opozicije u sopstvenim redovima.

Kontrola i krutost kao suština desničara

Ta opozicija je počela da se organizuje u čitavoj zemlji. Do sada su nezadovoljni demohrišćani delovali u lokalnim ograncima, podalje od velike medijske pažnje. Programski isfrustrirani sada međutim misle ozbiljno. Crni ustanici uvertiru su imali još u februaru.

U Kenigsvinteru, kod Bona, oko 50 predstavnika, iz pet saveznih pokrajina, sastavili su dokument koji sadrži trideset tačaka. Nemačka treba ponovo biti sposobna da se odbrani, navodi se. Stoji i to da bi finansijski nedisciplinovanim zemljama EU trebalo da se zapreti izbacivanjem iz monetarne unije. Traži se uvođenje gornje granice za prihvat izbeglica i veća kontrola nemačkih i EU granica. Odgovor na politiku dobrodišlice Angele Merkel od leta 2015. godine

Ako se detaljnije pogleda, zamisli desničarskih demohrišćana idu i dalje: svaki stranac bi tebalo automatski da bude proteran iz zemlje ukoliko je namerno počinio kazneno delo. Traži se i momentalno ukidanje dvojnog državljanstva, kao i svih islamističkih udruženja. Doseljenici moraju da se prilagode nemačkoj kulturi.

Kancelarkina izbeglička politika kao znak za buđenje

Politika reda i zakona ponovo bi trebalo da dominira Unijom, zahtevaju desničari. Pritom je upravo umerenija politika još za vreme Helmuta Kola CDU učinila jakom. Kol je važio za modernizatora koji je stranku programski osnažio. Angela Merkel je otišla korak dalje. Ukinula je stvari koje su demohrišćanima bile posebno važne, poput obaveznog služenja vojnog roka. Napravila je i zaokret u energetskoj politici. Istovremeno je stranci pripremila teren u gradovima. Istopolni brakovi odavno su opšteprihvaćeni.

To su bila početna iskušenja za delove klasične CDU-klijentele (iz unutrašnjosti, hrišćanske, konzervativne). Pravi test granica tolerancije u stranci usledio je sa kancelarkinom izbegličkom politikom. Od tada je njena politička nepogrešivost dovedena u pitanje i u CDU su počele rasprave o tome šta je suština hrišćanske unije. Konzervativci koji su još pre izbegličkog leta 2015. bili nezadovoljni kursom-sredine Angele Merkel, svoju konzervativnost su jasno pokazali kada je na nemačkim granicama počela da se gubi kontrola. Kurs sredine - u međuvremenu tek polumoćne kancelarke – oni žele da promene nadesno.

Kada desnica postaja ekstremna desnica?

Ali i više od toga. Na regionalnom nivou već je odavno počelo okupljanje konzervativnih pokreta. Na primer u Švecingenu. Tamo je od 2015. godine aktivna građanska inicijativa „Pokret 2016“. Ona održava kontakte sa Aleternativom za Nemačku (AfD) i deo je desničarke mreže „Jedan procenat“, koja se može videti na adresi „einprozent.de". Inicijativa sebe vidi kao „patriotsku nevladinu organizaciju", a poznavaoci scene je vide kao deo radikalne desnice.

Koliki zaokret udesno će nezadovoljni izdejstvovati, još uvek ne može da se proceni. Međutim trenutna snaga konzervativnih pobunjenika u redovima CDU i CSU je konkretna. Već je registrovano oko 7.000 članova. U svakom slučaju konzervativni krugovi se povezuju i čak traže svoju grupu u Uniji. Barem kada je reč o Saksoniji-Anhalt.