Kancelarka košta 690.000 evra?

Johana Kvant (87) spada među najbogatije žene Nemačke. Sa sinom Štefanom i ćerkom Suzane Klaten drži ukupno 46,7 akcija BMW-a, a to znači stotine miliona evra godišnje. Ipak, Johana Kvant najčešće dospeva u medije kada daje ogromne pare Hrišćansko-demokratskoj uniji Angele Merkel. Kako se juče saznalo, poslednji put je to uradila 9. oktobra priloživši čak 230.000 evra. Isto toliko dali su i sin i ćerka, što će reći da je „BMW-porodica“ u jednom danu stavila 690.000 evra u kasu kancelarkine partije. U Nemačkoj basnoslovne donacije nisu zabranjene – jedino svaka veća od 50.000 evra mora da se prijavi Bundestagu, što je CDU uredno i uradio.

Povod za diskusiju sastoji se u sledećem: u ponedeljak je Nemačka blokirala evropski dogovor o izduvnim gasovima prema kojem bi svaki proizvođač morao da spusti prosečnu količinu ugljen-dioksida koje emituje njegova flota na ispod 95 grama po kilometru vožnje. To je sve trebalo da se dogodi do 2020. godine i nikako ne bi odgovaralo nemačkim koncernima koji prave luksuzne, moćne automobile – pre svih baš BMW i Dajmler. Angela Merkel lično se zalaže da novo pravilo stupi na snagu tek od 2024. godine, kako bi dala nemačkim proizvođačima vremena da unaprede tehnologiju i smanje izduvne gasove.

Nije teško pretpostaviti da opozicija vidi jasnu vezu između donacije porodice Kvant i napora Angele Merkel oko automobilske industrije. „Ovako grubo kupovanje politike odavno nismo imali“, rekao je šef poslaničke grupe Levice Klaus Ernst za Lajpciger Folkscajtung. „BMW drži Merkelovu u šaci.“ Direktorka nemačkog ogranka Transparensija Eda Miler pita se koliko sumnjivi odnosi donatora i partija štete političkoj kulturi u Nemačkoj. „Trebaju nam granice, da partija sme od jednog donatora da dobije najviše 50.000 evra godišnje“, rekla je ona za VAC.

„Koliko košta kancelarka?“, pita se ugledni Zidojče cajtung. „Ima ljudi koji zaista veruju da za 690.000 evra nešto može da se isposluje. (..) Za jednu porodicu koja leži na milijardama to je prava sitnica. Ali kancelarka se tako ne može kupiti.“ List podseća da zakon o partijama zabranjuje strankama da prihvate donacije koje su „primetno povezane sa očekivanjem sticanja prednosti“, ali dalje piše da niko ne može da odredi šta to zapravo znači. „CDU ne vidi ovde ništa sporno, porodica Kvant možda smatra svoju donaciju dobrodošlicom novoj vladi. A predsednik parlamenta, koji treba da kontroliše donacije, možda ovde ne vidi ništa loše.“

Berliner cajtung ne veruje da je Merkelova kupljena, već novac porodice Kvant vidi kao zahvalnicu. „Donacija dolazi tačno u trenutku kada Merkelova blokira oštre propise o izduvnim gasovima i to sigurno ne donosi lepe naslove. Ne želimo da insinuiramo da kancelarka prima novac na konto svojih političkih odluka. Želimo da verujemo da je Angela Merkel nepodmitljiva. Ali možemo itekako da zamislimo da porodica Kvant šalje jasnu poruku“, piše list. Merkiše odercajtung navodi da donacija ostavlja više od gorkog ukusa: „Ko još sad može samouvereno da odbaci sumnje o kupljenoj politici?“

Naivno je misliti da propisi o izduvnim gasovima i donacija nemaju veze, piše Zidvest prese. „Naravno da porodica Kvant nagrađuje CDU za politiku koja direktno koristi nemačkim proizvođačima automobila i naravno da jača partiju koja je više industrijski raspoložena nego budući koalicioni partner, bile to socijaldemokrate ili Zeleni.“ Podseća se i na masne donacije koje su Liberali – i dalje tehnički u vlasti – dobijali od hotelijera, dok su se istovremeno zalagali za niže poreze, kao i da se stranka Angele Merkel godinama protivi ograničavanju donacija. „Pojačava se utisak da delovanje parlamenta i vlade sve više služi klijenteli, pre svega moćnim koncernima.“

Štampa se osvrće i na taktiziranje porodice Kvant – oni naime nisu ništa priložili u kasu CDU tokom predizborne kampanje kada je najviše novca potrebno, nego su sačekali rezultat izbora. Slično su uradili i 2009. kada su, posle pobede Angele Merkel, dali 450.000 evra. „Kancelarka sada izgleda kao sluga automobilskog lobija“, piše Badiše cajtung. „Tu sliku može da promeni samo ako ipak prihvati oštre evropske propise o izduvnim gasovima i tako demonstrira svoju nezavisnost. U tom slučaju bi donacija porodice Kvant bila pogrešna investicija.“

Pripemio: Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković