Kampanja oko džepa građana

„To je ekonomija, glupane!“ – tim izbornim sloganom Bil Klinton je 1992. godine pobedio na predsedničkim izborima u SAD.

A mogao bi da se primeni i na kratku kampanju nemačkih političkih stranaka za prevremene izbore u februaru naredne godine.

Građane Nemačketrenutno ništa ne zaokuplja više od posrnule ekonomije, što je delimično posledica rata u Ukrajini. Ljudi se plaše gubitka posla i visokih cena.

Gotovo da ne prođe dan bez napisa u medijima o zatvaranju pogona velikih kompanija ili o rastu cena.

„To osećamo kod nas na severu zemlje. Ljudi su ostali praznih džepova, cene rastu“, kaže Štefan Zajdler, koji u Bundestagu zastupa stranku danske manjine SSW

„Često više ne možemo da priuštimo svakodnevne stvari kao pre. To je naš najveći izazov“, dodaje on u razgovoru za DW.

Slično razmišljaju i ostale parlamentarne stranke. Čak četiri od njih — vladajući Socijaldemokrate(SPD), njihov manji koalicioni partner Zeleni, konzervativni opozicioni Demohrišćani(CDU/CSU) kao i Liberali — upravo su predstavile svoje izborne programe i stavile akcenat na prihode, ekonomiju i radna mesta.

CDU za smanjenje poreza kompanijama

Demohrišćani planiraju svojevrsno „oslobađanje ekonomije“. Žele da smanje porez na dohodak i postepeno snize porez kompanijama na 25 odsto.

Kao i SPD, Unija obećava da penzije neće biti smanjene te predlaže da penzioneri koji žele da rade mogu dodatno da zarade do 2.000 evra — i to bez oporezivanja.

Problem je u tome što bi za ostvarenje ideja kancelarskog kandidata iz CDU-a Fridriha Merca bile potrebne milijarde evra, pa će ih biti teško realizovati ukoliko Demohrišćani, kao što najavljuju, ostane pri ustavnoj zabrani novih zaduživanja.

Merc trenutno ima prednost u anketama među biračima i velike šanse da nakon izbora 23. februara postane kancelar.

Socijaldemokrate žele reformu zabrane zaduživanja

Ipak, Socijaldemokrate sa kancelarom Olafom Šolcom i dalje su na vlasti. SPD se zalaže za poreske olakšice za kompanije kako bi podstakli ulaganja.

Takođe žele reformu kočnice zaduživanja kako bi osigurali milijarde evra za hitna ulaganja, recimo u dotrajalu infrastrukturu. Osim toga, bogati građani s imovinom većom od 100 miliona evra trebalo bi da plaćaju porez na imovinu.

U Bundestagu je Šolc ove sedmice najavio još jedno povećanje zakonske minimalne satnice: „U prošloj kampanji obećao sam minimalnu platu od 12 evra po satu i to obećanje sam ispunio. Zato se u narednim izborima borim za minimalnu satnicu od 15 evra.“

Zeleni takođe o ekonomiji

Zelenima se tokom tri godine koalicije sa Socijaldemokratama i Liberalima često zameralo da su građane previše opteretili ambicioznim planovima za zaštitu klime.

Sada mnogo manje ističu smanjenje emisija gasova nego tokom kampanje 2021. godine. I Zeleni žele reformu kočnice zaduživanja, zalažu se za subvencije za električne automobile i predlažu novi „građanski fond“ za obezbeđenje penzija, koji bi se finansirao i iz državnih sredstava.

Takođe predlažu uvođenje „poreza za milijardere“, kako je izjavio potpredsednik vlade i kancelarski kandidat Zelenih Robert Habek.

Prema procenama stručnjaka, u Nemačkoj trenutno ima 249 milijardera. „Ako bismo oporezovali samo mali deo njihove imovine, mogli bismo dobiti oko pet do šest milijardi evra“, procenio je Habek. On predlaže da se taj novac, između ostalog, uloži u obrazovanje.

Liberali se zalažu za novu ekonomsku politiku

Slično kao i Zeleni, Liberali takođe zahtevaju reformu penzionog sistema. Predsednik stranke Kristijan Lindner zalaže se za uvođenje penzionog sistema zasnovanog na akcijama.

Drastični zahtevi Liberala za temeljno drugačijom ekonomskom politikom bili su u novembru glavni razlog za raspad tzv. semafor koalicije koju su činili SPD, Zeleni i Liberali.

Mnogi od tih zahteva sada su ponovo deo njihovog izbornog programa. Stranka zagovara smanjenje poreskog opterećenja za preduzetnike, smanjenje visokih troškova energije i manje birokratije.

Strah od rata i protivljenje većoj migraciji

Pored ekonomske krize, u predizbornoj kampanji će veliku ulogu igrati zabrinutost za mir zbog ruskog napada na Ukrajinu, kao i pitanje migracija.

Demohrišćanski kandidat Merc ne želi da još više ljudi iz Sirije dođe u Nemačku nakon pada sirijskog vlastodršca Asada. „U svakom slučaju je ispravno sada ne primati dodatne izbeglice iz Sirije“, rekao je za javni servis ARD.

U svom izbornom programu se zalaže za vraćanje izbeglica odmah na nemačkim granicama. Kao i druge stranke, Demohrišćani zahtevaju dosledniju deportaciju kriminalnih tražilaca azila.

Kancelar Šolc, s druge strane, želi da u predizbornoj kampanji smanji strah Nemaca od umešanosti u rat u Ukrajini. SPD želi da nastavi podršku Ukrajini, ali bez isporuke raketa dugog dometa kojima bi se mogli gađati ciljevi u Rusiji. Upravo za to se Merc proteklih meseci zalagao.

Ostale stranke u Bundestagu, poput desničarske Alternative za Nemačku (AfD), već su ranije predstavile izborne programe. AfD se zalaže za gotovo potpuno zaustavljanje svake imigracije.

Sve stranke će programe potvrditi na stranačkim kongresima početkom sledeće godine, pre nego što počne kampanja. Očekuje se kratka, ali žestoka borba do prevremenih parlamentarnih izbora zakazanih za 23. februar.