Kakva sudbina čeka profesionalne sportiste posle korone?
10. jun 2020.
Mario Gece je najpoznatiji od 60 nemačkih bundesligaša koji bi krajem ovog meseca mogli da ostanu bez posla. Njima, naime, ističe aktuelni ugovor, a stručnjaci računaju da će klubovi, zbog finansijske štete koju im je nanela pandemija koronavirusa, početi da smanjuju svoje timove, kao i da manje plaćaju nove igrače.
Sa svakom nižom ligom situacija postaje još gora. U Drugoj nemačkoj ligi svaki četvrti fudbaler mogao bi da ostane bez posla, dok bi u Trećoj ligi to moglo da pogodi više od trećine fudbalera (36,4%).
-pročitajte još: Nekim zvezdama Bundeslige preti nezaposlenost
Fudbaleri i rukometaši - kraljevi i prosjaci
U odnosu na fudbalere, rukometaši u Nemačkoj su i pre korone zarađivali samo „crkavicu“. Nemački mediji su prošle godine objavili da najbolje plaćeni nemački rukometni reprezentativac Silvio Hajnefetel u svom klubu Fikse Berlin zarađuje 30.000 evra (bruto) mesečno. Fudbalski reprezentativac Tomas Miler je u Bajernu u istom trenutku zarađivao preko milion i 250.000 evra – mesečno! Najbolje plaćeni nemački rukometni reprezentativac na radu u inostranstvu Uve Genzhajmer je tada u Pariz Sen-Žermenu zarađivao 52 hiljade evra mesečno, a u isto vreme je fudbaler Toni Kros u madridskom Realu zarađivao preko 1,7 miliona evra mesečno.
Ovde naravno govorimo o zvezdama – najbolje plaćenim reprezentativcima u najjačim evropskim klubovima i ligama. Jasno je da klubovi u slabijim ligama, kao i manje poznati igrači, ne mogu da se porede sa njima. Pogotovo nakon što je sport pogodila kriza izazvana koronom. Marin Šipić, hrvatski reprezentativac i igrač RK PPD Zagreb, za DW je rekao da su on i njegovi saigrači pristali na smanjenje plate od 40 posto.
Hleb sa sedam kora
Novac jeste važan, ali nije sve u njemu. Za profesionalne sportiste – sport je život: treninzi su njihova svakodnevica, takmičenja njihov smisao, cilj i motivacija. Hleb profesionalnih sportista zapravo je mnogo teži nego što misle oni koji s njim imaju dodira samo preko televizijskih ekrana. Jer na ekranima se mogu videti samo oni koji su stigli do samog vrha: njihov sjaj i tu i tamo poneki dramatični pad. Ali veliki, najveći broj, sportskih priča ostane neispričan pred kamerama. A kada nema takmičenja, nema ni televizijskih kamera – pa čak ni za najbolje. Oni treniraju po parkovima, u malim dvoranama i zapuštenim bazenima. Mi smo ih u ovonedeljnom Europeu potražli baš tamo.
Pogledajte kako se srpski vaterpolista Milan Aleksić održava u formi, gde i kako trenira hrvatski rukometaš Marin Šipić, kao i kako je korona od bugarskih „zlatnih gimnastičarki“ napravila „sportske opatice“!