Kakva je situacija na Balkanskoj ruti?
16. april 2019.
Početkom aprila, grčka policija je u blizini Soluna upotrebila suzavac da bi sprečila migrante da stignu do granice sa Severnom Makedonijom. Cilj migranata: Srednja i Zapadna Evropa. Motivacija: niz lažnih vesti na društvenim mrežama prema kojima su granični prelazi ka Severnoj Makedoniji i Albaniji otvoreni. Oko 2.000 ljudi se oslonilo na tu glasinu i krenulo u pravcu Severne Grčke. Posle tri dana su i poslednji migranti odustali i vratili su se u svoja prihvatilišta.
Neki od oko 70.000 migranata koji se nalaze u Grčkoj i regionu zapadnog Balkana, hoće da putuju dalje na sever. Nalaze se pred nizom prepreka. Severna Makedonija i Mađarska su još pre više godina postavile ograde od bodljikave žice na svojim južnim granicama. Bugarska je poznata po svom oštrom postupanju prema migrantima. Organizacije za ljudska prava i Evropska komisija optužuju tu zemlju da krši ljudska prava. To je dovelo do formiranja alternativne Balkanske rute.
Grčka
Polazište rute i dalje je Grčka. Prema navodima Međunarodne organizacije za migracije (IOM), u Grčkoj se nalazi oko 60.000 migranata. Smešteni su u zgradama ili izbegličkim kampovima. Humanitarne organizacije kritikuju stanje u objektima koji se nalaze na grčkim ostrvima u blizini turske obale. Prenose da ima premalo mesta, da izbeglice nemaju pristup čistim toaletima ili vodi.
Otkako je u proleće 2016. sklopljen sporazum između EU i Turske, bolje je i nadgledanje pomorske granice, pa istovremeno mnogo manje migranata stiže do Grčke preko istočnog dela Sredozemnog mora. I pored toga, njih 34.000 je to uspelo prošle godine, a u 2019. zasad – njih 5.600. Prošle godine je u pokušaju da stigne do Grčke poginulo 174 ljudi, a ove godine ima već više desetina mrtvih.
Bosna i Hercegovina
Pošto migranti više ne mogu da prelaze granicu iz Grčke ka Makedoniji i iz Srbije ka Mađarskoj bez dozvole, nastala je alternativna ruta preko Albanije i Bosne i Hercegovine ka Hrvatskoj. U zemljama Zapadnog Balkana nalazi se oko 10.000 migranata, nešto manje od 4.000 njih u Bosni, prema izveštaju IOM. To pokazuje da se izbeglička ruta izmenila.
Bosanska vlada očekuje dalji porast broja izbeglica koje prolaze kroz tu zemlju u pravcu EU. Bosanski ministar za bezbednost Dragan Maktić je u jednom intervjuu za agenciju AFP čak govorio o „eskalaciji migrantskog problema“. Prošle godine, EU je Bosni stavila na raspolaganje oko devet miliona evra za smeštaj izbeglica.
BiH i Hrvatsku deli dugačka granica koja je delimično u brdima. Organizacija za ljudska prava kritikuje odnos hrvatske granične policije prema migrantima. Prenosi da ih bez odgovarajuće procedure oko azila šalju natrag za BiH. „Mnogi pričaju da su ih tukli ili zastrašivali, da su im oduzimane putne isprave i oduzimani ili uništavani mobilni telefoni“, piše u izveštaju objavljenom u martu. Hrvatska je odbacila te optužbe.
Albanija
Na putu iz Grčke za BiH nalazi se Albanija, jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja. Svake godine oko 20.000 Albanaca podnosi zahtev za azil u Evropskoj uniji. Otkako se etablirala alternativna Balkanska tura, albanska policija hvata mnogo više migranata bez papira. Prema IOM, 2018. ih je bilo oko 3.400, za razliku od njih 750 u 2017. godini.
Medijski izveštaji prema kojima u Albaniji treba da nastanu kampovi za prihvat migranata spasenih u Sredozemnom moru, nisu potvrđeni. Umesto toga, Albanija je početkom godine ratifikovala sporazum za organizacijom za zaštitu granica EU – Fronteks, koja bi trebalo da pomogne da se na albansko-grčkoj granici zaustave migranti bez dozvole ulaska. Slična odredba je doneta iz između Fronteksa i Crne Gore.
Severna Makedonija i Bugarska
Otkako je Severna Makedonija zatvorila granicu sa Grčkom za migrante, u prihvatilištima za izbeglice u državi je nepromenjeno mirno, izveštava redakcija DW na makedonskom. Prema izveštaju IOM tamo trenutno ima 35 migranata.
Zbog sukoba između migranata i policije u Grčkoj, Bugarska je pojačala zaštitu granica, kako je rekao bugarski ministar unutrašnjih poslova. Oštro postupanje Bugarske prema migrantima imalo je efekat zastrašivanja: 2015. i 2016. je u Bugarskoj zahteve za azil podnelo po 20.000 ljudi. Godine 2018. ih je bilo samo 2.500, kaže statistika državne agencije za izbeglice.