Kakofonija oko Sirije

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Grupa G7 je složna da je rešenje za Siriju moguće samo bez Bašara al Asada. No, ministri su se malo zatrčali: prvo, nije dokazano ko je odgovoran za ubijanje ljudi nervnim gasom; drugo: sukob u Siriji nije večernja revija želja.“

Badiše cajtung (Frajburg): „Napad na sirijsku vazduhoplovnu bazu je najavio ono što je i ministar spoljnih poslova SAD Reks Tilerson sada izgovorio. SAD ponovo hoće da budu sila reda sa ciljem da svakome na svetu ko čini zločine nad nevinim civilima ispostave račun. Zločine nad nevinima svakako treba osuditi. Ali, šta je sa novom-starom namerom da se bude i šerif i sudija ujedno? SAD su upravo pokušale da okupe oko sebe svoje partnere u klubu G7. No, na njih vlada u Vašingtonu ostavlja isto tako neuračunljiv utisak kao i na gotovo sve druge zemlje, uključujući i Rusiju. To što je Vladimir Putin prihvatio istragu UN o poslednjem napadu nervnim gasom u Siriji možda spada u nove mere opreza u ophođenju sa Trampom. Napetosti između dve zemlje time ni izdaleka neće biti otklonjene.“

Merkiše odercajtung (Frankfurt na Odri): „Ono što je Donald Tramp zaista hteo svojim napadom na sirijsku vojnu bazu još uvek je maglovito. Jer, kada se trezveno posmatra stvar, vidi se da se na vojnom planu nije mnogo toga desilo. Rusija pre napada nije upitana za dozvolu, ali je obaveštena, i nije učinila ništa – i pored sistema protivvazdušne odbrane instaliranih u Siriji. Pravo značenje Trampove akcije, koja je u potpunoj suprotnosti sa onim što je do sada govorio, pre svega je političko. Ono je namenjeno pre svega domaćoj publici, kojoj može da se prezentira kao odlučni vojskovođa i od koje može da dobije aplauz, a želi da preuzme i aktivniju ulogu na ratnom području.“

Miteldojče cajtung (Hale): „Mora li svetska javnost da posmatra, ne čineći ništa, to što jedan silnik poput Asada masakrira svoje stanovništvo? Na samitu UN je pre 12 godina odlučeno da se uvede takozvana zaštitna odgovornost zajednice država – upravo zbog ovakvih slučajeva. Ali, i tu poslednju reč ima Savet bezbednosti, a tu se ništa ne može učiniti zbog ruske blokade. Šta činiti kada jedan član Saveta bezbednosti – Rusija – omogućava i štiti najteže ratne zločine a drugi – SAD – jednostrano se služi nasiljem da bi rešila sukob i preti da uništi delatnost Ujedinjenih nacija? Krajnje je vreme da se sazove vanredna sednica Generalne skupštine UN u da se donese obavezujuća rezolucija o Siriji.“

Rojtlinger general ancajger (Rojtlingen): „Ako razgovori o Siriji uopšte mogu uspeti, onda samo ukoliko Moskva, Vašington i Brisel pođu istim pravcem. Samo zajednički će oni moći da prinude zaraćene strane u građanskom ratu na kompromise i rešenje. Glavna tačka u sporu je i dalje Asad. Sme li da ostane predsednik ili ne, i kako bi izgledala postasadovska era? Naposletku, treba povesti računa i o tome da se primereno uzmu u obzir ruski interesi u Siriji.“

Štutgarter cajtung (Štutgart): „Gotovo nedelju dana posle odustajanja američkog predsednika od antiintervencionističke linije vlada potpuna neizvesnost oko budućeg spoljnopolitičkog kursa svetske sile. Trampovo ćutanje je stvorilo vakuum koje njegov portparol pokušava da pokrije mnoštvom kitnjastih reči, ali taj vakuum navodi i druge članove vlade na protivrečne izjave. Čas je najviši cilj SAD uklanjanje sirijskog diktatora Bašara al Asada, čas – borba protiv terorističke organizacije IS. (…) Kakofonija oko kriterijuma za rat i mir je uznemirujuća.“

priredio Saša Bojić