Kako će se školovati devojčice u Avganistanu?

Od marta bi devojčicama i devojkama u Avganistanu trebalo da ponovo bude dozvoljeno pohađanje školu. Barem je tako najavio Zabiulah Mudžahid, portparol talibanske Vlade i zamenik ministra kulture i informisanja.

Obrazovanje za devojčice i žene je „pitanje kapaciteta“, rekao je on u intervjuu agenciji AP. „Pokušavamo da rešimo ove probleme do sledeće godine, kako bismo mogli da otvorimo škole i fakultete.“

Talibanski preduslov je da učionice za dečake i devojčice budu potpuno odvojene. U gusto naseljenim područjima nije dovoljno samo odvojiti razrede, moraju postojati i odvojene školske zgrade. No, najveći problem za sada je pronaći dovoljno mesta u domovima za učenice.

Razlog za oprezni optimizam?

Elinor Zejno je do prošlog leta bila na čelu kancelarije Fondacije „Konrad Adenauer“ u Kabulu i ona ne isključuje mogućnost da talibani barem donekle ispune obećanja. Ova politička fondacija, bliska njemačkim demohrišćanima, nakon preuzimanja vlasti od strane talibana preselila je kancelarije iz Kabula u Taškent, u Uzbekistanu.

Talibansko vođstvo je od početka govorilo da se ne protivi obrazovanju devojčica, rekla je Zejno za DW. Međutim, uvek su postavljali dva preduslova. Prvi je bio „odvojenost po polovima odnosno rodna segregacija u školama i javnom životu“, a drugi da „nastavni program bude u skladu s verskim idejama talibana“.

Ipak, talibanski stavovi po tom pitanju ostali su vrlo nejasni. „I to mi se čini kao kritična tačka: devojčice će verovatno moći u školu, samo je pitanje šta će tamo učiti“, podvlači Elinor Zejno.

Kambiz Gavami, predsednik Nemačkog odbora World University Service, organizacije koja se zalaže za školovanje dece širom sveta, također je skeptičan u pogledu namere talibana da devojčicama i devojkama otvore pristup obrazovanju.

„Talibani su već nekoliko puta objavili da obrazovanje nije nužno“, rekao je Gavami za DW. On se osvrće i na činjenicu da se nastavnicima mesecima ne isplaćuju plate. „Većina nije imala izbora nego da napusti školu i zarađuje za hleb na druge načine.“

Nezapamćena suša

Uz političke potrese, prošlog leta zemlju je pogodila najveća suša u poslednjih nekoliko decenija. Ona je izazvala glad koja bi, prema procenama UN, mogla pogoditi i do 23 miliona ljudi. Vanredno stanje utiče i na obrazovni sistem, kaže Gavami.

Prema statistici UN objavljenoj pre nekoliko dana, osam miliona dece trenutno ne ide u školu, a to ne pogađa samo devojčice nego i dečake. Kako bi se ublažila patnja stanovnika, generalni sekretar UN Antonio Gutereš poziva SAD da „odmrznu“ imovinu avganistanske vlade. Poziva i Svetsku banku da odblokira paket od 1,2 milijarde dolara razvojne pomoći, koji su donatori blokirali iz političkih razloga, odnosno zbog kršenja ljudska prava od strane talibana.

Gavami polaže malo nade u teoretski moguće uslovljavanje pomoći međunarodne zajednice zahtevima za poštovanjem ljudskih prava, kao što je pravo na obrazovanje. Ipak, kaže da je malo verovatno da bi to previše pomoglo obrazovanju devojčica.

„Moguće je da bi se neke avganistanske devojke u jednom trenutku vratile u školu, ali to generalno neće promeniti situaciju u zemlji. Talibani će to pokušati da spreče, koliko god mogu“, smatra naš sagovornik.

„Voditi više računa o islamskom kontekstu“

Elinor Zejno se zalaže za politiku malih koraka. Kaže, značajan deo stanovništva je konzervativan i deli ideje talibana. „Čak je i tokom poslednje dve decenije u konzervativnim pokrajinama bila uobičajena praksa da se devojčice starosti od 12 do 14 godina ne šalju više u škole, i da se maknu iz javnog života, što je rezultat pritiska u društvu.“

Zejno savetuje da se potraže protivargumenti, koji imaju uporište u islamu, i da se talibanima ne dopusti da imaju monopol u tumačenju vere. „Ljudska i ženska prava mogu se zaštititi u Avganistanu samo ako se mogu legitimisati na islamski način“, kaže ona.

„Jer, na drugi način ne može da se utiče na talibane. Oni delaju iz zajedničkog uverenja. Ne dopuštaju da budu stavljeni pod politički ili ekonomski pritisak. Zato su nam potrebni drugi načini“, uverena je Zejno.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.