Kako smanjiti rizik od poplava
21. septembar 2024.Prva polovina septembra je, nakon obilnih padavina, donela razorne poplave u Nigeriji, Mjanmaru, Češkoj, Budimpešti i drugim delovima centralne Evrope. U avgustu su poplave pogodile Bangladeš i ostavile više od 500.000 ljudi bez čiste vode, higijenskih uslova, suve odeće i drugih osnovnih potrepština, poput lekova.
Vlade i zajednice širom sveta traže strategije za ublažavanje i prilagođavanje novonastaloj situaciji u sprečavanju najgorih posledica sve češćih i sve težih poplava.
Mobilne „poplavne barijere“ u Veneciji
Venecija, jedan od najpoznatijih evropskih gradova, suočava se sa dvostrukom egzistencijalnom krizom: kombinacijom podizanja nivoa mora usled klimatskih promena i polaganog potonuća grada u blatnjave temelje na kojima je izgrađen. Procenjuje se da Venecija tone prosečno oko dva i po milimetara godišnje, i to u poslednjih 150 godina.
Neke studije sugerišu da bi veći deo grada mogao biti pod vodom do sredine sledećeg veka — moderna Atlantida. Međutim, najveći izazov je poplava.
Planiranje sistema za sprečavanje poplava u Veneciji datira još iz 1980-ih. Izgradnja sistema MOSE počela je 2003. - sadrži četiri mobilne barijere na ulazima u lagunu koje odvajaju grad od mora.
Svaka barijera se sastoji od niza kapija koje se mogu podići kako bi se laguna odvojila od okolnog mora tokom visokih plimnih talasa.
Prolazne brane, kontrola poplava i „suve" brane u Japanu i SAD
Obično se brane koriste za blokiranje reka i kao sredstvo za skladištenje vode.
Međutim, prolazne brane su dizajnirane da omogućavaju protok vode tokom normalnih uslova. Umesto da skladište vodu tokom sušnih perioda, aktiviraju se tokom ekstremnih vremenskih uslova: zatvaraju se i skladište vodu tokom poplave na gornjoj ravni, štiteći zemlju s druge strane strukture.
Kada se poplave povuku, voda se vraća u donji deo rečnog sistema.
Takve brane su izgrađene u Ohaju, u SAD, i u Japanu, duž reka Masudagava i Hata. Još jedna se gradi duž reke Asuva.
Kuće na stubovima, zidovi koji se razdvajaju i „samopodižuće kuće“
Stubovi su dugo korišćeni za zaštitu od poplava i za podršku kućama, koje nisu povezane ni sa jednim drugim objektom - to su sojenice. Međutim, ova ideja postaje sve popularnija u područjima koja se tek sada prilagođavaju ekstremnim vremenskim uslovima i poplavama.
Sojenice su uobičajene u malim ostrvskim državama, gde se nivo mora brzo podiže, kao i na poplavnim ravnima u Aziji i Africi, druge zemlje sve više razmatraju ovakve tehnike za poboljšanje stanovanja.
U SAD propisi nalažu da stubovi moraju biti dovoljno jaki da izdrže poplave i vetrove, a da pritom podignu zgradu dovoljno visoko da preživi poplavu koja se dešava jednom u sto godina.
U Ujedinjenom Kraljevstvu mehanički sistem podizanja razvijen je od strane kompanije FloodJack. On detektuje rast vode i aktivira sistem za podizanje temelja kako bi zaštitio kuće od oštećenja vodom.
Međutim, za neke zemlje čak ni podignute kuće više nisu dovoljne. Nakon katastrofalnih poplava na obali Meksičkog zaliva u SAD i u Australiji, neke vlade su uvele ograničenja na lokacije na kojima se kuće mogu ponovo graditi.
Iako ovo nisu tehnološke inovacije, ovakve inicijative se u politici sve više posmatraju kao efikasni načini za smanjenje gubitaka i štete.
Tehnologija za izgradnju barijera — od Holandije do Afrike
Izgradnja privremenih barijera protiv rastućih voda tokom poplave — ideja koju je razvila holandska kompanija SLAMDAM — pokazala se jednako efikasnom u afričkim zemljama kao i u Holandiji.
SLAMDAM se sastoji od cevi koje se pune vodom i stvaraju privremeni zid ili barijeru koja zaustavlja vodu tokom poplave.
Koristile su ga zajednice u Burundiju, Nigeriji i Keniji, a uz to su uskladištenu vodu koristile za navodnjavanje tokom sušnih perioda.
„Prirodno zasnovano“ ublažavanje poplava — prilika za Aziju?
Nisu samo tehnološke inovacije te koje mogu pomoći zajednicama da reše problem opasnih poplava. Neki regioni se okreću ekološkim intervencijama, što se ponekad naziva „rešenja zasnovana na prirodi“.
Ublažavanje poplava može uključivati upravljanje protokom vode između reka i poplavnih ravnica ili obnovu poljoprivrednih područja sa autohtonom vegetacijom, kako bi se podstaklo efikasnije skladištenje voda tokom vremenskih nepogoda.
Druge ideje uključuju ponovno uspostavljanje peščanih dina i mangrovih šuma — specifična vrsta šume koja raste u priobalju i štiti od erozije tla, poplava i oluja — kako bi se obezbedile prirodne barijere od poplava.
Takve inicijative se smatraju „zelenom infrastrukturom“ i sprovode se širom sveta.