Kako se braniti od malarije?
25. april 2012.
Malarija počinje visokom temperaturom i groznicom i često se završava smrću. Ona može da ošteti bubrege i slezinu. Polovina umrlih od malarije su deca, kaže lekar Kaj Braker. On koordiniše međunarodne projekte organizacije „Lekari bez granica“. Prema njegovoj oceni, posebno je složena situacija u Africi, oko Ekvatora. „U ovim zemljama lekari nailaze na velik broj obolelih od malarije. Često su to deca, sa teškom anemijom, deca koja su toliko malokrvna da jedva dolaze do vazduha. To je stvarno zastrašujuće.“
Bolest siromašnih
Iako u međuvremenu postoje kako brzi testovi na malariju, tako i efikasni lekovi, tzv. artemizini- kombinovani preparati, problem je što ovih sredstava nema tamo gde radi organizacija „Lekari bez granica“. Mnogi ljudi uopšte nemaju mogućnost da se leče od malarije. Zbog toga je malarija u stvari bolest siromašnih, kaže lekar Kaj Braker. „Reč je o vrzinom kolu. S jedne strane mogućnost da se dobije malarija je mnogo veća, ako se živi u siromaštvu. Tu spada i nizak nivo obrazovanja: ti ljudi malo znaju o simptomima i gde mogu da se leče. S druge strane, malarija negativno utiče na produktivnost stanovnika i doprinosi njihovom siromaštvu.“
Ali, može i drugačije
Od malarije se može braniti i čitavim nizom usaglašenih mera. Pored mogućnosti da se ustanovi dijagnoza i otpočne lečenje, bitna je borba protiv komarca malaričara iz grupe Anofeles, prenosnika parazita. Jirgen Maj, lekar na institutu Bernd Noht za tropsku medicinu u Hamburgu kaže da je staro oprobano sredstvo sledeće: „Ako vas ne ujede komarac, nećete dobiti ni malariju. Postoje na primer mreže za krevete ili druge mere da se spreči ujed komarca.“
To vrlo dobro funkcioniše zato što malarični komarci u pre svega ujedaju noću, kaže on. Naravno, na mreži ne sme da bude rupa i što je još važnije, mora biti impregnirana insekticidom. Ova sredstva ubijaju komarce kada slete na mrežu. Posebno je efikasan DDT koji se, međutim, mnogo manje koristi zato što je štetan po prirodu.
Nekada su diditijem prskane velike poljoprivredne površine. Preko hrane je ovaj otrov dospevao u krv ljudi i životinja. Danas je to zabranjeno. Ali, od pre tri godine, WHO- Svetska organizacija za zdravlje preporučuje upotrebu diditija u kućama, odnosno prskanje po zidovima i mrežama protiv komaraca. Ako se pravilno upotrebljava, diditi nije štetan po ljude.
Autori: Fabijan Šmit / Mirjana Kine-Veljković
Odg. urednica: Ivana Ivanović