Kako SAD koče teško izvojevanu globalnu poresku reformu

Diskusije o oporezivanja multinacionalnih korporacija traju godinama. Kada je pokrenuta globalna kampanja za suzbijanje izbegavanja poreza i usklađivanje međunarodnih poreskih pravila za kompanije koje posluju preko nacionalnih granica - izgledalo je previše dobro da bi bilo istinito.

U prvom planu te borbe za transparentnost je minimalna poreska stopa za multinacionalne korporacije, bez obzira gde posluju. To bi značilo da više ne bi bilo iskorišćavanja poreskih rupa i prebacivanja profita u zemlje sa niskom poreskom stopom.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) kaže da se takvim izbegavanjem poreza godišnje gubi 240 milijardi dolara ili 223 milijarde evra.

Činilo se da je 2021. postignut konsenzus nazvan Inkluzivni okvir OECD/G20. Sada preko 140 zemalja pregovara o njegovom sprovođenju.

Globalni sporazum o poreskoj saradnji ima dva stuba: Određeni prihodi na koje treba da se plati porez treba da budu oporezivani tamo gde su zarađeni. I - korporacijama će biti nametnut globalni minimalni porez.

Minimalna stopa od 15 odsto poreza

Trenutni model predviđa 15 odsto poreza za multinacionalne kompanije sa prihodima većim od 750 miliona evra u najmanje dve od poslednje četiri godine. Kompanije koje plaćaju manje od 15 odsto poreza moraće to da „dopune“.

Neke zemlje su već uvele nova pravila, druge su u procesu. U Irskoj, na primer, pravilo o minimalnom porezu stupilo je su na snagu 1. januara 2024. Ali pošto se primenjuje samo na preduzeća sa prometom većim od 750 miliona evra, preko 99 odsto kompanija koje posluju u zemlji i dalje će biti oporezovane po stopi od 12,5 odsto, kaže stručnjak Robert Dever iz Dablina.

Plaćanje poreza tamo gde se ostvaruje profit

Pokazalo se da je drugi stub plana OECD-a teži za sprovođenje. Opet, ovo pravilo važi za velike multinacionalne kompanije i reguliše gde se porezi plaćaju. To znači preraspodelu određenih prihoda u zemlje u kojima se ostvaruje profit, bez obzira da li je kompanija tamo fizički prisutna ili gde joj je sedište.

Ovo pravilo bi trebalo da učini oporezivanje pravednijim za kompanije koje nisu u mogućnosti da koriste poreske rupe. I donelo bi poreske prihode zemljama koje do sada nemaju ništa od poslovanja tih firmi u svojoj zemlji - posebno siromašnijim.

Da bi se sporazum ostvario, države su rekle da neće sprovoditi sopstvena pravila, te da će lokalni porezi na digitalne usluge biti ukinuti. To je uspeh bez presedana u međunarodnoj saradnji.

Sporazum je trebalo da bude potpisan do 30. juna, ali do toga nije došlo. Brojne zemlje preispituju svoje učešće, a što je najvažnije, među njima su SAD.

Problemi sa SAD

A učešće SAD je od vitalnog značaja jednostavno zato što bi pravilom bilo pogođeno toliko mnogo kompanija sa sedištem u SAD, kaže Robert Dever.

„Nažalost, to znači da će uspeh sporazuma verovatno zavisiti od političke situacije u Vašingtonu i zastoja u američkom Senatu“, rekao je on za DW.

Predsednik Bajden podržava sporazum, ali nema dovoljno glasova da ga sprovede. A Tramp, koji je protiv takvog sporazuma, zabio bi ekser u njegov kovčeg, ako bude izabran.

„Neuspeh sporazuma je realna mogućnost zbog neučešća SAD“, rekao je Dever.

Drugi problem je što su se na insistiranje zemalja u razvoju uključile i UN i ponudile sopstveni plan za globalnu poresku saradnju. Ova borba za moć razvodnjava plan OECD-a i razbija širi konsenzus.

Poreski rat?

Ako globalni sporazum ne stupi na snagu, države će se ponovo takmičiti jedna protiv druge - nudeći niže poreze.

To bi moglo da se pretvori u „oblik 'poreskog rata'“, upozorio je Dever. „I verovatno bi dovelo do jednostranih poreza na digitalne usluge, jer bi zemlje tražile nove tokove prihoda da popune svoje rupe u budžetima.“

Znaci ovoga se već vide. Kanada je nedavno usvojila zakon o porezu na digitalne usluge, a Novi Zeland i Kenija su započeli sličan proces, dakle upravo ono što je globalni dogovor trebalo da zaustavi.

Velike tehnološke kompanije iz SAD poput Gugla i Fejsbuka biće najteže pogođene i „rizik od kaznenih akcija SAD, kao odgovor na takve poreze na digitalne usluge biće povećan“, rekao je Dever.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku