Kako rešiti krizu penzionog sistema u EU?

Demografska tempirana bomba u Evropi otkucava već decenijama. Zemlje Evropske unije postaju sve starije, a ljudi žive duže. Više od petine stanovništva Evropske unije sada ima 65 ili više godina. Očekuje se da će taj broj porasti na trećinu do 2050. godine.

Svetska zdravstvena organizacija je prošle godine upozorila 2024. broj osoba starijih od 65 godina prvi put premašiti broj mlađih od 15 godina u Evropi. I pored velikog porasta imigracije u poslednje dve decenije, kontinent još uvek mora da privuče dovoljno radnika čiji porezi mogu da pokriju rastuće troškove javnih penzija.

Ekonomisti predviđaju da će do 2050. godine u Evropi biti manje od dva radnika na svakog penzionera, u poređenju sa tri koliko ih ima sada. U međuvremenu, godišnji trošak za javne penzije dostigao je više od 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 17 od 27 država članica EU. Svih 17 – osim jedne – nalaze se u Zapadnoj Evropi. U Italiji i Grčkoj, penzije koštaju javne finansije više od 16 odsto BDP.

Podizanje starosne granice iritira starije radnike

Kako bi se rešili enormni rastući troškovi, nekoliko država EU je promenilo svoje javne penzione sisteme, uključujući podizanje starosne granice za odlazak u penziju. U Francuskoj su, na primer, prošle godine mesecima trajale demonstracije zbog planova da se radnici penzionišu sa 64 umesto sa 62 godine.

Druge evropske zemlje su otišle još dalje. Velika Britanija, na primer, planira da od sredine 2024-ih produži radni vek do 68. godine. Osim toga, žene su se u Britaniji nekada penzionisale pet do sedam godina ranije od muškaraca, ali je starosna granica za penziju izjednačena.

„Holanđani su nedavno reformisali svoj penzioni sistem, ali on ne postiže postavljene ciljeve“, rekao je Hans van Merten, profesor evropskog penzionog prava na Univerzitetu u Utrehtu za DW. „Takođe u Nemačkoj, Belgiji i mnogim drugim evropskim zemljama, ne vidim potrebne reforme. Oni sami sebi kopaju grob.“

Milioni ljudi još uvek nemaju plan o privatnim penzijama iz sopstvenog doprinosa koje bi trebalo da dopune njihove državne penzije. To dodatno opterećuje javne finansije. Podaci iz „Eurobarometra" od prošle godine pokazali su da samo 23 odsto stanovnika EU ima profesionalni penzioni plan, dok je samo 19 procenata dopunilo državnu penziju privatnom. Brojke se znatno razlikuju među državama EU.

Odvojeno istraživanje organizacije Inšurans jurop pokazalo je da 39 odsto ispitanika ne štedi za penzioni period – taj broj je još veći među ženama i radnicima starijim od 50 godina. A mnogi koji to čine su nezadovoljni uslovima štednje.

Mali prihodi i inflacija 

„Tokom poslednje decenije, penziona kriza u Evropi značajno se pogoršala zbog niskih realnih prihoda penzionih fondova koji nisu bili dovoljni da nadmaše inflaciju“, rekao je Arno Udmon, direktor komunikacija u organizaciji Beter fajnens iz Brisela, za DW. „To je rezultiralo značajnim gubitkom kupovne moći za štediše.“

Analiza Finskog centra za penzije pokazala je da su nominalni prihodi na privatne penzione fonodove širom sveta prošle godine u proseku iznosili osam odsto. Međutim, nakon što je uzeta u obzir decenijama visoka inflacija koja je usledila posle proglašenja pandemije korona-virusa, dobijen je realan broj od samo dva procenta.

Inflacija u evrozoni dostigla je vrhunac od 10,6 odsto na godišnjem nivou u oktobru 2022. godine.

Kada je reč o privatnim penzijama, odnosno, dobrovoljnim penzionima fondovima, oni često ne daju zadovoljavajuće rezultate zbog nedovoljne transparentnosti društava za upravljanje tim fondovima, kako na planu njihovim troškova tako i kada je reč o naknadama koje im se plaćaju. Zato je i sa takvim fondovima „sustizanje" inflacije veliki problem.

Sporo uvođenje prenosive EU penzije

U martu 2022, EU je uvela Panevropski lični penzioni proizvod (PEPP). To je plan koji omogućava radnicima da obezbede sebi dodatnu penziju koja je u potpunosti prenosiva prilikom preseljenja u druge države EU. Plan je svima na raspolaganju, ali nije obavezujuć.

Međutim, plan je uvela samo jedna zemlja – Slovačka. „PEPP je na snazi već dve i po godine“, rekao je van Merten, „ali veliki investicioni fondovi kažu da nemaju kapacitete da sami uvode PEPP i traže partnere za to".

Prema rečima nekih stručnjaka, problem je i u tome što je PEPP previše komplikovan. PEPP se takođe smatra nepoželjnom konkurencijom za investicione fondove poput Blekroka ili Fidelitija, čiji su najveći klijenti veliki holandski, norveški i nemački penzioni fondovi koji predstavljaju desetine miliona evropskih štediša.

Van Merten se zalaže za pojednostavljenje i veću fleksibilnost PEPP, jer neke države EU ne daju tom penzionom planu iste poreske olakšice kao drugim privatnim penzionim planovima.

U nekolikim industrijama u EU – od nemačke hemijske i metalske industrije do francuskog nacionalnog železničkog operatera – postoje profesionalni penzioni planovi. Gotovo 60 odsto nemačkih radnika koji plaćaju socijalno osiguranje obuhvaćen je takvim planovima. Oni često omogućavaju štedišama, posebno ljudima koji rade fizički zahtevne poslove, da se ranije penzionišu.

Radnici traže veću fleksibilnost penzija

Ljudima je, međutim, potrebna još veća fleksibilnost kada se radi o njihovim investicijama i starosnoj granici za odlazak u penziju. Pojava neo-brokera kao što su Robinhood, eToro i nemački Trade Republic, koji korisnicima omogućavaju upravljanje investicijama putem aplikacija na pametnim telefonima, donekle je zamenila mnoge komplikovane i teške penzione sisteme Evrope.

Tradicionalni finansijski provajderi tvrde da aplikacije za mobilno investiranje podstiču korisnike da preuzimaju nepotrebne rizike o kojima ne znaju dovoljno i da bi to moglo da ugrozi njihove dugoročne prinose, dok pristalice tog sistema tvrde da je on učinio investiranje jednostavnijim, jeftinijim i transparentnijim.

U budućnosti bi više vlada EU moglo da dozvoli radnicima da deo svojih državnih penzijskih ušteđevina direktno ulaže na berzu, kao što je to slučaj u Švedskoj. Van Merten veruje da bi radnici bili bolje motivisani da štede ako bi imali veću kontrolu nad načinima na koji se njihova sredstva ulažu.

„Želite li da vaša štednja bude zelena? Želite li da investirate u Izrael ili ne? Neka pojedinac odluči. Zašto bi socijalni partneri ili sindikati odlučivali o tome umesto vas?“ zapitao se on, misleći na privatne penzione planove koje ne kontrolišu sami korisnici.

Arno Udmon iz organizacije Beter fajnens upozorava da će doći dan kada će težište procesa da se prebaci sa javnih na privatne penzijske sisteme štednje, i da štediše za to – nisu spremne. „Postoji velika verovatnoća da će sledeća generacija Evropljana u penziju otići znatno siromašnija i kasnije nego njihovi stariji vršnjaci“, rekao je.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku