Kako preboleti „Mladićev poklon“?

„Mladićev poklon“, naslov je komentara u Frankfurter algemajne cajtungu: „Mnogi su hvalili srpski parlament zbog deklaracije o Srebrenici. Ministar spoljnih poslova (Nemačke Gido) Vestervele, kaže da je reč o prvom odvažnom koraku u pravcu suočavanja sa sopstvenom prošlošću. Ali, zaista odvažno bi bilo da su poslanici u ime Srbije, koja u regionu za to ima najviše razloga, odstupili od nesrećne forme zvane: ’da, ali’... – forme koja dominira debatom o krivici i grehu.

Karakteristična je i izjava o brutalnim oružanim sukobima u Jugoslaviji tokom devedesetih godina, i tvrdnja da su oni doneli patnje svim narodima. Tačno je da su i Srbi bili žrtve nasilja; malo je poznato da je tokom jednog pljaškaških pohoda muslimanskih (bošnjačkih) boraca iz Srebrenice o pravoslavnom Božiću 1993. ubijeno više desetina Srba. Tačno je i da je tada malo pisano o zločinima nad Srbima na početku jugoslovenskih ratova, kao i o strahu Srba – koji je podsticalo sećanje na Drugi svetski rat – da će biti manjina u jednoj državi. Ali, zaboravljanje takvih stvari ima svoj razlog: strah da će ponovo postati žrtva, brzo je pao u senku neizbrisivih, monstruoznih stvari koje su počinili.

Na istoričarima je da istraže detalje. Ali, ako je većina u Skupštini Srbije već želela da, u skladu sa sumnjivom modom, održi istorijski kongres, dovoljno je bilo da jednostavno osudi zločin u Srebrenici koji su počinili Srbi. Umesto toga, i dalje se beskonačno preračunava broj ovih i onih leševa, i to se povezuje sa široko rasprostranjenim mišljenjem da su sami Srbi bili glavne Miloševićeve žrtve.

Srebrenica je bila poslednja, najstrašnija pobeda Ratka Mladića. General je rukovodio ubistvom osam hiljada muslimanskih momaka i muškaraca, kada se situacija na vojnom planu već bila okrenula protiv njega. Kada je Mladić umarširao u enklavu, njeno osvajanje je proglasio za poklon srpskom narodu. Oni koje je darovao i danas pate zbog toga. Srbi taj krvavi poklon generala neće preboleti dokle god se ne suoče sa svojom prošlošću – bez daljnjeg“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Ono opasno, Tadić gura ustranu

Isti list donosi i tekst o predsedniku Srbije Borisu Tadiću:

„Na svoj instinkt vlasti – još može da se osloni. Ono što je za Borisa Tadića opasno, ili bi to moglo da postane, on jednostavno gura ustranu. To je, kao jedan od prvih, osetio bivši srpski premijer Zoran Živković, koji je posle ubistva Zorana Đinđića 2003, bio prelazni šef vlade. Živković je tada nameravao da preuzme vođstvo nad Demokratskom strankom, koja je u Đinđićevo vreme bila najvažnija snaga u pro-evropskom taboru Srbije. Ali, Tadić ga je odstranio iz rukovodstva, a kasnije, za svaki slučaj, i iz stranke, pa čak i iz Beograda. Kažu da Živković danas gaji vinovu lozu u unutrašnjosti Srbije.

Pošto Tadić zapravo ne voli takve grubosti, on nastoji da ih na vreme izbegne. On se najbolje pobrinuo za to što trenutno u Srbiji, osim njega, na vidiku nema baš nikoga ko bi mogao da se stara o daljoj demokratizaciji Srbije. Kada je Demokratska stranka, posle pobede na parlamentarnim izborima 2008, želela da novi šef vlade postane Bojan Pajtić, popularni premijer Vojvodine, Tadić se pobrinuo da on ostane u Novom Sadu. Pajtić je omiljen među manjinama, a kao šef vlade u Novom Sadu bio je veoma uspešan – i baš zato za Tadića toliko dragocen u provinciji.

Umesto toga, Tadić je za premijera imenovao Mirka Cvetkovića, koji je toliko neupadljiv da je to gotovo upadljivo. Vlašću, koju je koncentrisao u svojim rukama, Tadić želi da, uprkos svim spoljnim i unutrašnjim otporima, što brže moguće uvede Srbiju u Evropsku uniju. U tom svetlu treba posmatrati i donošenje deklaracije o Srebrenici u Skupštini Srbije. Ono bi trebalo da dokaže da je Srbija zrela za Evropu. To bi ispalo ubedljivije da se tekst odnosio samo na Srebrenicu i da patnje bosanskih muslimana nisu relativizovane ukazivanjem na srpske žrtve bosanskog rata.

(Kao predsednik Srbije) Tadić je načinio veliki napredak u pravcu sveobuhvatne demokratizacije. Ali, nije učinio ništa protiv oligarha koji su među sobom podelili srpsku privredu i sprečili dolazak stranih investitora na srpsko tržište. Glasine da je to znak Tadićeve zahvalnosti za donacije Demokratskoj stranci, zato neće da utihnu“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković