Kako postupati sa novim predsednikom Irana?

Iran je dobio novog predsednika - 60-godišnjeg Ebrahima Raisija. Taj ultrakonzervativni političar stupa na funkciju u vreme velike krize: u Beču su zapeli indirektni razgovori sa SAD oko budućnosti Sporazuma o iranskom korišćenju nuklearne energije. A poslednji napad dronom na jedan tanker u blizini omanske obale još jednom je pokazao koliko je napeta bezbednosna situacija u Persijskom zalivu. SAD i Velika Britanija su optužile Iran da stoji iza napada na tanker jedne izraelske firme.

Budućnost Irana sa Raisijem izgleda mračno, jer borci za ljudska prava u njegovoj biografiji vide mnogo tamnih mrlja. Godine 2018. i 2019. on je kao prvi čovek iranskog pravosuđa brojne učesnike protesta iz 2018. i 2019. poslao na gubilište.

-pročitajte još: Danas predsednik, sutra Vrhovni vođa?

No, još na početku karijere pre više od trideset godina, istakao se kao beskrupulozno oruđe režima – 1988. je učestvovao u mučenju i pogubljenjima hiljada političkih zatvorenika. Zato su ga SAD 2019. godine stavile na svoju listu osoba pod sankcijama.

Nemački političari traže da se spoljna politika njihove zemlje sada promeni. „Kada predsednik države postane sudija čije su ruke krvave, onda je naša obaveza da temu ljudskih prava stavimo u prvi plan“, rekao je za DW Omid Nuripur, portparol Zelenih za spoljnu politiku.

„Dosta je postupanja u rukavicama”

Za vreme mandata Raisijevog „umerenog“ prethodnika Hasana Rohanija, ljudska prava su takođe imala nevažnu ulogu. Kada su iranske snage bezbednosti 2019. brutalno ugušile demonstracije protiv povećanja cena benzina, nemačka vlada nije jasnim rečima osudila vladu u Teheranu. „To postupanje u rukavicama mora prestati“, kaže Nuripur.

„Potrebna nam je nova strategija za Iran“, kaže za DW Bidžan Džir-Saraj, portparol liberalne FDP. Ta strategija, po njegovim rečima, ne bi smela da zavisi samo od tekućih pregovora o spasavanju „nuklearnog sporazuma“. Od početka ove godine, o tome se u Beču vode pregovori – novo izdanje Sporazuma je dogovoreno 2015. i to posle višegodišnjih pregovora između SAD, Francuske, Velike Britanije, Nemačke, Rusije i Kine na jednoj i Irana na drugoj strani. Iran se podvrgao strogoj kontroli svojih nuklearnih aktivnosti a zauzvrat su mu pružene određene ekonomske olakšice. SAD su 2018. jednostrano napustile taj Sporazum, a godinu dana kasnije je i Iran prestao da ga se pridržava.

Sporazum nije jedina tema

Sporazum o iranskom nuklearnom programu je dominirao u poslednjih osam godina nemačko-iranskih odnosa, kaže Kornelijus Adebar iz Nemačkog društva za spoljnu politiku DGAP, „ali ima i drugih tema – to su unutrašnja politika, ljudska prava i regionalno pitanje. Nemačka je o tim temama veoma malo pregovarala“, rekao je Adebar za DW.

Fasada „umerenosti“ iza koje je delao Raisijev prethodnik Rohani, olakšavala je Nemačkoj da gleda u stranu kada je reč o takvim temama. „Ali, sada će za Nemačku i Evropu biti teže da javno brane dosadašnju liniju autoritarne politike stabilnosti“, naglašava za DW nemačko-iranski politikolog Ali Fatolah-Nedžad.

Ne samo Raisijeva prošlost, već i dani i nedelje pred njegovo stupanje na funkciju obeleženi su povredama ljudskih prava u Iranu. U jugozapadnoj provinciji Kuzestanu, naoružane grupe bliske vladi su brutalno ugušile proteste zbog nedovoljnog snabdevanja vodom. Organizacija za ljudska prava Amnseti internešnal prenosi da je bilo najmanje osmoro mrtvih.

Naznake promene spoljnopolitičkog kursa

Ima i prvih naznaka da je u nemačkoj politici prema Iranu došlo do promene mišljenja. Krajem juna, Bundestag je doneo prvu rezoluciju o ljudskim pravima u toj zemlji u poslednjih deset godina.

U zajedničkom zahtevu CDU/CSU, SPD, FDP i Zelenih, traži se da se težište politike prema Iranu stavi na ljudska prava – i da se ta politika redovno kritički preispituje. Od Irana bi trebalo da se traži i da se pridržava ugovora o ljudskim pravima. A nemačka vlada bi trebalo da radi na tome da Iran pristupi Konvenciji UN o pravima žena i protiv mučenja.

Kriza kao šansa za saradnju?

Stručnjaci smatraju da bi i ekonomski i ekološki problemi Irana trebalo da se nađu u fokusu nemačko-iranskih odnosa. U toj zemlji je nezaposlenost velika, nema dovoljno vode i medicinsko staranje je vrlo loše. „Ako sve više ljudi napušta zemlju zato što u njoj ne može da se živi, onda to ima veze i sa našim interesima“, upozorava Adebar.

Stručnjak DGAP tu vidi i šanse za nemačko-iransku saradnju. „Nemačka bi, kada je voda u pitanju, mogla da učini mnogo na planu ekološke i ekonomske pomoći. Mogli bismo da postignemo mnogo toga što je pozitivno kroz naučnu saradnju.“

Razgovarati o iranskoj regionalnoj politici

Političar Zelenih Nuripur poručuje da bi trebalo imati u vidu i ulogu Irana u čitavom regionu: „Mora se razgovarati o njegovim povredama ljudskih prava i van Irana, na primer, u Siriji.“

Iran je aktivan u građanskom ratu u Siriji, pomaže šiitskim naoružanim grupama u Libanu i Hamasu u Pojasu Gaze. Povezan je i sa pobunjenicima u Jemenu. Osim toga, ima i jedan od najvećih balističkih programa u regionu - u stanju je da raketama pogodi i ciljeve u Izraelu.

„Kada pogledate kako iranska vlada podržava islamski džihad u Pojasu Gaze ili Hezbolah u Južnom Libanu, onda je sasvim jasno da regionalna politika mora biti u samom vrhu agende“, kaže za DW poslanik FDP u Bundestagu Aleksandar Lambsdorf.

I nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas rekao je da bi iranski raketni program trebalo da bude jedna od tema „nuklearnog sporazuma“. Ebrahim Raisi kategorički isključuje tu mogućnost.

Vremena je sve manje

Prvi susret Nemačke sa novom iranskom vladom ultrakonzervativnog Raisija će i pored toga biti budućnost dila o iranskom atomskom programu. Raisiji je već jasno stavio do znanja da razgovori sa njim neće biti laki: „Neću dopustiti da se pregovara samo da bi se pregovaralo“, rekao je on u junu.

Prema informacijama Međunarodne agencije za atomsklu energiju (IAEA) Iran hoće da u svojim postrojenjima udeo izotopa U-235 u prirodnom uranijumu poveća na 20 odsto („obogaćivanje uranijuma“) - čime se ta država udaljava od odredi „nuklearnog sporazuma“. Vreme koje je potrebno da Iran napravi atomsku bombu je sve kraće – 2015. godine mu je za to trebalo još oko godinu dana, a sada – još samo nekoliko meseci.

Sporazum za Nemački ostaje važan, naglašava liberalni političar Lambsdorf: „Sve i ako je Iran prekršio Sporazum, i hoće da obogati uranijum na 20 odsto, isplati se činiti pokušaje da se on odvrati od toga“.

Politolog Fatolah-Nedžad je ubeđen da će Teheran i pored oštrih tonova da ostane u pregovorima: „Postojaće kontinuitet u radu dva predsednika: vlada ne može mnogo da se meša u spoljnu politiku, jer je vrhovni vođa – sa svojom Revolucionarnom gradom – onaj ko ima glavnu reč“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu