Kako nemačka provincija privlači radnu snagu

Ruina tvrđave Rozenštajn caruje na steni iznad gradića Hojbaha. Ko odatle baci pogled na livade, teško će pretpostaviti da je Hojbah centar za proizvodnju teških mašina.

Ali, Kundžan Patel (30) nam priča da inženjeri poput njega tu mogu napraviti finu karijeru, na sat vremena vožnja istočno od Štutgarta. „Ovde ima mnogo interesantnih firmi, a svaka ima svoj stil“, kaže taj Indijac.

U regionu istočnog Virtemberga živi 450.000 ljudi na površini dvostruko većoj od Berlina. Više od trista preduzeća bavi se proizvodnjom alata, mašina i postrojenja.

Taj kraj je jedan od mnogih u Nemačkoj koji deluje ruralno, ali je industrijski div. Polovina nemačkog BDP-a od blizu četiri biliona evra ostvaruje se u ruralnim krajevima.

Ali, mnogi ljudi odlaze u gradove, stanovništvo je sve starije. Okruzi dalje od metropola se zato dovijaju da privuku radnu snagu iz gradova, ali i iz inostranstva.

-pročitajte još: Integracija na nemačko tržište rada polako napreduje

Obećavaju posao studentima

Migranti pak često oklevaju. Ne potiču odatle, boje se da u selima i varošima mogu naići na konzervativniju sredinu sa siromašnijim društvenim životom.

Patel se pak toga nije bojao. Sada radi kod Rihter lajting tehnolodžis, proizvođača luksuznih sistema osvetljenja sa sedištem u Hojbahu, mestu s deset hiljada stanovnika. U toj firmi ima 110 zaposlenih iz čak 34 zemlje.

Firma je pronašla i vrbovala Patela kada je ovaj sa međunarodnom grupom studenata obližnje Visoke škole u Alenu obilazio firmu.

To pomaže – pronaći strane studente i obećati im posao čim diplomiraju, kaže Markus Šmid iz Industrijske i trgovinske komore Istočnog Virtemberga. Inače je malim firmama teško da dovedu gotove stručnjake iz inostranstva, kaže Šmid za DW.

Drukčije je sa velikim igračima koji mogu da priušte usluge regrutera i reklame. „Trenutno pokrivamo potrebu za stručnom radnom snagom, između ostalog jer smo aktivni na međunarodnom tržištu rada“, kaže Georg fon Erfa, šef odeljenja za ljudske resurse u Cajsu.

Cajs se bavi optikom, gigant je na polju mikročipova. Zapošljava 40.000 ljudi, a centrala je u Oberkohenu – varoši sa svega osam hiljada duša.

Teže je Berndu Rihteru, gazdi firme Rihter lajting tehnolodžis. On se ne štedi – nove zaposlene prima i u svojoj kući kako bi se oni osećali kao kod kuće.

-pročitajte još: Radna snaga u Nemačkoj: šta i gde fali?

Lepote malog mesta

Rihter nam priča da za njega nema apsolutnih kriterijuma. Recimo, zaposleni ne mora da govori nemački. Vremenom je uveo engleski kao zvanični radni jezik.

To, naravno, odgovara inženjeru Kundžanu Patelu. Kaže, učenje nemačkog mu je trenutno najveći izazov u životu. Rihter nudi zaposlenima besplatne kurseve.

Gradonačelnik malenog Hojbaha Džoj Alemazung kaže da došljaci treba da se osećaju prihvaćeno u gradu. „Kad neko sa mnom priča i ne ostavlja mi dojam da sam drukčiji, onda osećam da sam kod kuće“, dodaje on.

Alemazung zna o čemu govori – iz svoje domovine Kameruna doselio se u Nemačku na studije pre tridesetak godina.

Kaže, prednost malog mesta u Nemačkoj je bliskost ljudi koji žive kroz sportska, lovačka, kulturna i druga udruženja.

„Društveni život je ovde dobar“, kaže i inženjer Patel, koji često ide na lokalne priredbe. Obožava i da šeta okolnim visoravnima.

Njegov šef Rihter zadovoljan je što to čuje. Jer, kaže, radnik će doći i ostati u ovom kraju „samo ako stvarno bude ispunjen“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.