Kako nanjušiti stenicu
24. jul 2018.
Ruksak je posle dugog putovanja završio u plastičnoj vreći. Pa je to sve stavljeno u drugu plastičnu vreću. Pa u treću. Posle mnogo godina i hiljada pređenih kilometara, u hali za dolaske frankfurtskog aerodroma, vlasnica mora da se rastane od ruksaka. „bolje tako, nego da posle kod kuće imam problema“, kaže ova mlada žena. A „problem“ je u ruksaku, velik samo nekoliko milimetara, vrlo sklon putovanjima i gotovo neuništiv: Cimex lectularius – stenica.
Onaj kome se stenice pojave u kući, neće ih se lako osloboditi. „One se kriju u najmanjim pukotinama“, kaže Lari Hansen, „a oni koji iz svoje napadnute spavaće sobe potraže utočište u susednoj sobi, samo će povećati problem“. Jer, stenice, kaže Hansen, idu za svojom žrtvom. Tu pomaže još samo profesionalni istrebljivač.
Da ne bi došlo dotle, tu su Lari Hansen, Matijas Krekel, Kora i Badi. Njih četvoro su jedan od timova frankfurtskog aerodroma koji lovi stenice. Kora i Badi su psi-tragači koji mogu da nanjuše i najmanje tragove ovih parazita. Za to su mesecima obučavani, i zajedno sa svojim gazdama su morali da polažu ispit. Frankfurtski aerodrom je jedini na svetu koji ima takvu „jedinicu“. Ona je na raspolaganju svim putnicima.
Uspešni u više od 90 odsto slučajeva
Pet timova koje čine četiri muškarca, jedna žena i psi, rade od oko 5:30 ujutro do 22 sata – dokle god ima sletanja. Na sva tri do četiri „izlaska na teren“ oni otkriju stenice u prtljagu.
Niko ne biva prinuđen da podvrgne svoje torbe inspekciji – putnici to traže sami. Onaj ko hoće da mu se ispita kofer, mora da se prijavi preko interneta. Za tri komada prtljaga inspekcija se plaća 105 evra, a svaki dodatni komad prtljaga 30 evra. „Psi nalaze stenice u više od 90 odsto slučajeva“, kaže ponosno Hansen. Kofer mora biti otvoren. „Mi ne gledamo sadržaj“, kaže Matijas Krekel, „već samo – da li će pas dati znak da je našao stenice“.
Za to vreme, njegov labrador Badi prokopao je njuškom kofer pun odeće i ruskak svetske putnice. A onda se zadržao na njuškanju jedne cvetne haljine – i legao . „Tako on daje znak“, kaže Krekel. Isti takav znak pas je dao i kada je onjušio dno ruksaka.
Stenica ima svuda, i one nisu higijenski problem
Posle 20 minuta traganja, Badiju je potrebna pauza – koncentrisano njuškanje je naporan sport. Putnica je zadovoljna. „Sada znam na čemu sam“, kaže, i dodaje da ne želi da unese stenice u svoj stan. Ona je tri meseca putovala po Nepalu, Indiji, Šri Lanki, Maleziji, Singapuru i Japanu – i negde su stenice uspele da joj se „prikače“. „Spavala sam u jednom hostelu koji je imao 16 kreveta u jednoj sobi, tu je bilo mnogo ljudi“, kaže, i otada je muče ubodi i svrab.
Hansen, međutim, dodaje da stenice nisu problem samo u zajedničkim prostorijama ili na dugim putovanjima. „Svet je selo – one su svuda“. Zbog toga svakome mogu da se pridruže. Na svim mestima: „Sedišta u autobusima i avionima, bioskopima, u pansionima, luksuznim hotelima ili radnjama“. To nema veze sa nedovoljnom higijenom. „Hrane se krvlju, dakle, idu tamo gde ima ljudi“, kaže ovaj stručnjak. A posebno rado se uvlače u nošeni veš i kofere. Frankfurtska jedinica za borbu protiv stenica radi za neke hotele i aviokompanije već šest godina, „samo što o tome niko ne govori“, kaže Hansen. U Švedskoj, međutim, osiguranje pokućstva preuzima troškove borbe protiv stenica. A u Francuskoj se tako kontrolišu sedišta u bioskopima.
Samo ne u rernu
Studentkinja koja je ostala bez ruksaka smatra da bi bilo korisno da što više ljudi koristi usluge timova poput Hansenovog. No, taj tim je zadužen samo za pronalaženje stenica. A o njihovom uništavanju se staraju drugi. „Imamo ovde dvojicu istrebljivača štetočina koji se staraju o tome“. Lari Hansen preporučuje pogođenima da se obrate tim ljudima. „Oni se služe toplotom ili insekticidima“.
Putnici koji su ostavili svoj prtljag istrebljivačima mogu da ga ponovo podignu narednog dana. A može i da im se pošalje na kućnu adresu. Normalan sprej protiv insekata iz drogerije ili saveti sa interneta tu ne pomažu mnogo. „Kada ljudi stavljaju stvari u rernu da bi se otarasili stenica, može doći do požara, kaže Hansen. Osim toga, kada stenica primeti da će postati pretoplo, beži dalje, „i onda se tako sakriju u neki mali otvor u konstrukciji šporeta.
Ali pranje na 60 stepeni nije preporučljivo: „U početku temperatura nije visoka i stenice imaju vremena da se sklone. Već smo u delovima elektronike veš-mašina nalazili žive stenice.“ Ako neko hoće da im sam doaka – što Hansen ne preporučuje – može da okuša sreću sa zamrzivačem: „Stvari sa buvama ubacite unutra, zatvorite zamrzivač i ne otvarate ga najmanje 12 dana“.