Kako funkcioniše brzi test na korona-virus?
4. mart 2020.
Za sada ne postoje lekovi ili vakcine protiv novog korona-virusa SARS-CoV-2 ili COVID19. Potrebno je najmanje 18 do 24 meseca dok se vakcina ne razvije, proveri na neželjene efekte u svim fazama ispitivanja, odobri od zdravstvenih vlasti, zatim proizvede u velikim količinama i konačno isporuči na globalnom nivou. A onda ljudi moraju još i da se vakcinišu.
Zato su pouzdani testovi u narednim mesecima najrazumnija mera – barem za usporavanje daljeg širenja virusa. Pomoću brzih testova mogu se identifikovati zaražene osobe i učestalost zaraženih na jednom mestu. To je jedini način da se zaraženi stave pod karantin – bilo da je to u medicinskoj ustanovi ili, ako su simptomi blagi, u kućnoj izolaciji.
Međutim, kada dođe do akutnog talasa infekcija, čak i u dobro razvijenim zemljama medicinske ustanove i laboratorije brzo dostižu granice kapaciteta. Stoga se brzi test mora ograničiti na zaista sumnjive slučajeve. Generalno testiranje stanovništva nije moguće, a ni razumno.
-pročitajte još: Voda i sapun su dovoljni?
Ko se testira?
Prema trenutnoj proceni, samo boravak u rizičnom području nije dovoljan da bi se opravdao test. I nisu svi kojima curi nos ili kašlju zaraženi virusom SARS-CoV-2.
Međutim, onaj ko ima znakove virusne pneumonije „nejasnog uzroka“, ko ima upadljive simptome kao što su kašalj, groznica i nedostatak daha, a imao je kontakt sa zaraženom osobom ili je bio u posebno pogođenom području – taj spada slučajeve za koje se osnovano sumnja da su zaraženi novim virusom.
Konačno, lekar odlučuje da li se radi test na korona-virus. Prema Institutu „Robert Koh“, pacijenti sa simptomima gripa takođe se nasumično ispituju na novi korona-virus.
Troškove (približno 200 evra) snose zdravstvena osiguranja u Nemačkoj, ali samo ako je test preporučio lekar.
Kako se testira?
Pacijentu se u većini slučajeva uzima bris iz grla ili iz grla i nosa. Ako postoji osnovana sumnja, Institut „Robert Koh“ takođe preporučuje ne samo uzimanje uzoraka iz gornjih disajnih puteva, već i iz dubokih disajnih puteva, koji se dobijaju iskašljavanjem.
Šta se dešava sa uzorcima?
Uzorci se ispituju u dijagnostičkim laboratorijama. Proces se zasniva na takozvanoj lančanoj reakciji polimeraze (PCR). Posebno odabrani deo DNK se kopira i umnožava u termičkom cikličkom kolu kako bi se pronašli određeni delovi DNK, na primer korona-virusa. Postupak zatim pokazuje da li u telu ima virusa i ako ima – koliko. Takvi testovi traju oko pet sati i sada su standardni laboratorijski postupci koji se koriste i za rasvetljavanje naslednih bolesti ili za određivanje očinstva.
-pročitajte još: „Pre ili kasnije svaka zemlja će se suočiti s virusom“
Kako se obaveštavaju pogođeni?
Sam test traje oko pet sati, plus vreme transporta do laboratorije. Rezultati su obično dostupni nakon dan ili dva, a pacijenta obaveštava lekar.
Ako je rezultat pozitivan, pored pacijenta odmah se obaveštavaju i odgovarajuće zdravstvene vlasti. Zatim eventualno sledi smeštaj u bolnici sa posebno predviđenim izolacionim prostorijama i zaštitnim merama. Ako je tok bolesti blag, pacijenti mogu da ostanu u kućoj izolaciji sve dok su zarazni.
Da li su rezultati testa jasni?
Da rezultat jeste, ali ni negativan rezultat ne isključuje u potpunosti moguću infekciju korona-virusom. Jer ako su uzorci uzeti pogrešno ili u pogrešno veme, ili su prevezeni pogrešno, može doći do lažnog rezultata. To je jedan od razloga zbog kojeg se sumnjivi pacijenti testiraju nekoliko puta.
Postoje li i lakše i brže opcije testiranja?
Kao što je opisano, dijagnostika upotrebom lančane reakcije polimeraze zahteva specijalne laboratorijske uređaje i visoko kvalifikovane tehničare koji nisu dostupni u mnogim delovima sveta. Čak i u dobro razvijenoj Kini, laboratorijski kapaciteti brzo su iscrpljeni, s obzirom na veliki broj slučajeva. U Evropi i Sjedinjenim Državama ponekad postoje poteškoće sa isporukom testova, sa pojedinačnim komponentama testa ili sa medicinskom opremom.
-pročitajte još: Jens Špan: Naš problem je što ne znamo dovoljno o virusu
Najkasnije od tragičnih kriza koje su izazvale Ebola u Africi i Cika u Brazilu, istraživači žele da razviju kompaktnu verziju tih molekularno-dijagnostičkih uređaja kako bi ljudi mogli da se testiraju u lošije opremljenim klinikama ili u nekom trenutku i kod kuće.
Istraživanja se sprovode širom sveta i već su dostupni prvi obećavajući prototipovi za pojednostavljeni brzi test, sličan testu na šećer u krvi.
Na primer, kineska nacionalna zdravstvena komisija predstavila je brzi test kapi krvi koji za samo 15 minuta može da otkrije imunoglobulin – odnosno antitela koje ljudski organizam prvo formira kada se dogodi nova infekcija. Sličan test na antitela razvila je Medicinska škola Duke-NUS u Singapuru, a tamošnje Ministarstvo zdravlja već ga je uspešno testiralo.