Kako EU hoće da se bori protiv organizovanog kriminala

Mala cvećara, suši restoran, građevinska firma ili frizerska radnja: svi oni mogu da budu upleteni u kriminalne radnje, kazala je u sredu u Briselu Ilva Johanson, komesarka EU za unutrašnje poslove. Grupe koje slede ilegalne ciljeve, poznatije pod nazivom „organizovani kriminal“, „vrebaju“ na sve strane, istakla je Johanson. Više od 80 odsto svih onih koji spadaju pod tu iznaku, u EU koriste takve legalne poslovne strukture.

Kako bi se na pravi način rešio taj problem, Šveđanka Johanson, zajedno sa grčkim kolegom Margaritisom Šinasom, jednim od potpredsednika Evropske komisije, predstavila je novu strategiju za borbu protiv organizovanog kriminala.

Johanson je pritom bila veoma direktna: organizovani kriminal je jedna od najvećih opasnosti za društvo. Kriminalne grupe je ovako opisala:

„Velike su, moćne, ne poštuju nikakve granice. Sve više pribegavaju nasilju, teškom nasilju, mučenju i ubistvima“, kako bi došli do svog cilja: novca.

Organizovani kriminal se prilagodio pandemiji

Procenjuje se da ekonomska šteta koje su takve grupe prouzrokovale 2019. godine, iznosi najmanje 139 milijardi evra, što je gotovo jedan odsto bruto domaćeg proizvoda čitave EU. Prema podacima Evropske komisije, to je prihod od devet najčešćih kriminalnih aktivnosti u EU: ilegalna trgovina drogom, trgovina ljudima, krijumčarenje migranata, prevare, ekološki zločini, ilegalna trgovina oružjem, ilegalna trgovina duvanom, sajber kriminal i imovinska krivična dela.

Do sada je oduzet samo stoti deo te dobiti. „Moramo da otkrijemo gde je taj novac“, kaže Johanson. Evropska komisija to želi da postigne tako što će nacionalne službe zemalja EU bolje sarađivati i razmenjivati informacije.

Ali upravo je korona-kriza pokazala koliko brzo su kriminalne strukture u stanju da se prilagode novoj situaciji. Prema podacima evropske policijske agencije Europol, od početka pandemije je bilo falsifikovano gotovo sve što je prethodnih meseci bilo neophodno: Kovid-19-testovi, vakcine, medicinske maske. Evropska komesarka Ilva Johanson u krizi vidi i jednu drugu opasnost: da se u kriminalne grupe infiltriraju firme koje su oslabljene zbog teške privredne situacije.

„Ključevi, kada možemo. Malj kada moramo.“

Kriminalne aktivnosti su se tokom pandemije sve više prebacile u digitalni svet, kaže Johanson. Taj trend je postao vidljiv i pre Kovida-19. Osnovna prava naravno moraju da budu zaštićena, ali ipak su neophodni bolji alati da bi se to osiguralo, recimo kada je reč o legalnom pristupu šifrovanim podacima. 85 odsto svih dokaza, tvrdi Johanson, u međuvremenu je digitalne prirode:

„Potrebni su nam digitalni alati za otvaranje digitalnih vrata. Naravno da bi trebalo da koristimo ključeve, kada to možemo, a malj kada moramo.“

Njen kolega Margaritis Šinas, potpredsednik Evropske komisije, naglašava koliko je važno da digitalni podaci mogu legalno da se obrađuju. Nakon terorističkog napada u koncertnoj dvorani Bataklan u Parizu, u novembru 2015. godine, podaci iz jednog mobilnog telefona pronađenog u kanti za smeće bili su odlučujući za uspešnu istragu.

U borbu protiv organizovanog kriminala, Evropska komisija zato ne planira samo da uključi policiju i zaposlene u socijalnim službama, već i da donese nove zakone. Ilva Johanson zahteva i kriminalizaciju još više aspekata trgovine ljudima. Na primer da mogu da budu kažnjene osobe koje svesno plaćaju ženu koja je primorana na prostituciju. Do sada je samo bilo ilegalno nuditi takvu „uslugu“. To pravilo EU se, prema rečima Ilve Johanson ne sprovodi u svima zemljama EU.

Najčešće žrtve žene i devojke

Takav mogući zakonski predlog je takođe deo nove strategije u borbi protiv trgovine ljudima. Većina pogođenih tom vrstom kriminala su žene i devojke koje se seksualno eksploatišu. Polovina svih žrtava su građanke Evropske unije, a među decom ih je čak 75 odsto. Sedamdeset odsto počinilaca su državljani neke od zemalja EU.

Kako bi se pomoglo žrtvama, Evropska komisja ubuduće želi da im pružu bolju zaštitu i podršku. Jer neke od žrtava su tamo, gde se ne bi očekivalo: žena koja čisti u nekoj legalnoj firmi, osoba koja radi na gradilišti preko puta ili devojke koje mogu da se sretnu kasno uveče na ulici. Do sada je oko organizovanog kriminala postojao osećaj nekažnjivosti, kaže Johanson. To sada mora da se promeni.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.