Kako živi Grčka sa povećanim PDV-om?

Grčka vlada je počela sa realizacijom novih reformskih mera, dogovorenih u Briselu, kao što je povećanje poreza na dodatu vrednost. One najviše pogađaju grčki turizam. Usred letnje sezone, vlasnici hotela i restorana pokušavaju da realizuju tu meru na najbolji mogući i fer način. Jer poslovne pogodbe i kalkulacija troškova sa tur-operaterima i avio-kompanijama napravljene su unapred. A svi oni koji su unapred uplatili svoje putovanje, ne žele dodatne troškove.

„Sve to je veoma negativno za turističku branšu, ali i generalno za sve u zemlji“, kaže Jorgos Livanis, vlasnik restorana na rivijeri u podnožju Olimpa na severu Grčke. „Mi nećemo moći da na duže staze konkurišemo drugim zemljama na Sredozemlju, kao što su Turska, Italija ili Španija. PDV je svuda mnogo niži nego u Grčkoj. Svi oni zadovoljno trljaju ruke, jer znaju da će kod nas sve da poskupi.“ Livanis za sada neće povećati cene i sve će ostati kao i ranije. „Sve moje cene ukalkulisane su sa 13 odsto PDV-a, mada bi sada moralo da obračunava 23 procenta“.

Spremnost na kompromis

Jorgos Livanis nije jedini koji se suočava s tim problemom. Većina grčkih preduzetnika u principu je saglasna sa dogovorom koji je grčka vlada isposlovala u Briselu, iako svaki cent koji odlazi na povećanje poreza grčku privredu boli. Ali turistička branša u Grčkoj više je iznenađena trenutkom stupanja na snagu tako velikog povećanja poreza na dodatu vrednost. I Jorgos Livanis ubeđen je da to ne može da se realizuje već tokom ovog ljeta. „Taj plan neće proći“, kaže on. Izostaće čak i kupci sladoleda, iako sladoled u stvari nije mnogo poskupeo.

„Momentalno razmišljam kako je ljudima u gradu koji sve moraju da kupuju. Nama na selu je malo lakše“, kaže 50-godišnja Marija Vasilijadu. Ona je majka dve ćerke, kojima je otprilike 20-ak godina. Srećna je što živi na selu. Misli da u gradu ne bi mogla da plati prehrambene namirnice. „Imamo masline i maslinovo ulje, malu barku s kojom sami idemo u ribolov i vrt sa povrćem i voćem u kojem gotovo sve uspeva“, objašnjava ta Grkinja, diveći se svojim paradajzima, koje sama uzgaja.

Rasteretiti goste

I Ana Karenu, vlasnica pansiona na obali severne Grčke ne želi da otera svoje klijente cenama povećanim zbog velikog skoka PDV-a, čak i ako povećanje za nju postaje obaveza tek u oktobru ove godine. Više od 70 evra za prenoćište sa doručkom ona u svom pansionu sa 14 soba od gostiju ne može da traži. Grčki gosti ove godine su već izostali. „Ako ostavim stare cene, sama ću iz svog džepa morati da nadoknadim povećanje PDV-a. Ako povećam cene, gost će možda da se predomisli i neće da rezerviše sobu“.

U slučaju Ane Karenu porez je povećan sa šest na 13 odsto. „Ni sama ne znam kako to da regulišem. Rezervacije su već napravljene. Za ovu godinu ne mogu mnogo toga da promenim. A šta će biti naredne godine? Da li će biti gostiju? Ane odmahuje glavom. „Ja možda neću da povećam cene u skladu sa 13 odsto PDV-a, već ću ih povećati na deset odsto“, zaključuje ona.

Stvar mentaliteta

Za Stavrosa Drivasa, vlasnika kafića na poluostrvu Halkidiki, stvari su kristalno jasne. „Oni mogu da rade šta god hoće, ali mi ne funkcionišemo samo na osnovu brojki. Zbog toga nam tako teško padaju ove promene“, kaže on. Već 30 godina je u turizmu i ima mnogo iskustva. Bezalkoholna pića ostaviće po staroj ceni. Šoljica kafe – dva evra, soda voda ili limunada dva i po. Samo viski, vino ili votku obračunavaće u skladu sa 23 odsto PDV-a.

Drivas jedno ne želi: a to je da se gosti osećaju neugodno. Radije će manje da zaradi, a evo i zašto: „Kod nas se radi o odnosima među ljudima, o emocijama.“ Jedan nemački prijatelj ga je izgrdio što je za jedan suvenir, koji je prodao njegovom sinu, uzeo pet centi manje. „Ali mi se prema malim iznosima odnosimo drugačije. Senzibilnost prema ljudima važnija nam je od novca. Takav je naš mentalitet i to je ono što zbunjuje Evropu. Zbog toga nas stalno pogrešno shvataju“.