Kafa opet postaje luksuz?

Kafa je oduvek u Nemačkoj bila nešto posebno. To je bilo jasno odmah uočljivo posle Drugog svetskog rata.

U to vreme, dva grada na zapadu Severne Rajne-Vestfalije pripala su na nekoliko godina Holandiji, kao reparacija.

A pošto je putera, cigareta i kafeu toj susednoj zemlji bilo, a u Nemačkoj se gotovo uopšte nisu mogili nabaviti, to je za stanovnike dva grada, Eltena i Selfkanta, bio dobitak kao na lotou.

S oporavkom nemačke privrede, u pogranično područje ponovo su stigli i posetioci. I to ne zbog prelepih pejzaža, već zbog putera i kafe – što je bio dobar posao za nove Holanđane.

Osim toga, Selfkant je imao koristi i od šverca. Tamo, kao i u pograničnom području sa Belgijom, šverc je bio veliki problem koji policija i carina nisu mogli da stave pod kontrolu. To je uspelo tek s ekonomskim oporavkom Nemačke.

„Prilagođavanje“ cena

Čini se da se trenutno istorija ponavlja, jer omiljeno piće Nemaca ponovo poskupljuje. Globalno tržište i visoki troškovi energije čine topli napitak sve skupljim, navodi nemački lider na tržištu kafe Čibo.

Ta hamburška kompanija početkom maja je najavila da će morati da „prilagodi“ cene pržene kafe: „Prošle godine mnogi troškovi su nastavili da rastu, uključujući i sirovu kafu. Da bismo nastavili da našim kupcima nudimo kvalitet na koji navikli, sada i mi moramo da se prilagodimo.“

Novinari su ovih dana postavili o tome pitanje Gepi, najvećem evropskom uvozniku hrane s globalnog juga, koji posluje po principima fer trgovine. „Trenutno smo u ekonomski izazovnoj situaciji“, odgovara komercijalni direktor Matijas Krot.

Iz Gepe se žale na pad prodaje koji je izazvala uzdržanost kupaca zbog inflacije. Negativan uticaj imaju i visoke cene sirovina za kafu i kakao, kao i rat u Ukrajini.

Andrea Fiterer iz Gepe zabrinuta je zbog visokih cena i fluktuacija na tržištu sirovina. Razlog za to su bolesti biljaka koje se javljaju tokom uzgoja monokultura, ali i zbog klimatskih promena koje sa sobom nose suše ili prekomerne padavine.

Brige i na globalnom jugu

S druge strane prodajnog lanca su proizvođači na globalnom jugu. I oni su ugroženi.

Kako za DW objašnjavaju iz zastupničke grupe Fairtrade International, cene podstiču nepovoljni vremenski uslovi, posebno u jugoistočnoj Aziji i Južnoj Americi. To povećava strah od uskih grla u snabdevanju.

Fairtrade International saopštava: „Pogoršana je ionako delikatna ravnoteža ponude i potražnje. Duge suše u Vijetnamu, glavnom proizvođaču kafe robusta, naškodile su biljkama. Brazil, s druge strane, koji je glavni izvor arabike, pati od jakih kiša koje utiču na prinose.“

„Klimatske neizvesnosti, poremećaji na međunarodnim trgovinskim rutama i spekulativna priroda mnogih investicija stvorili su na tržištu kafe savršenu oluju“, kažu u ovoj grupi.

Brazil u prednosti

I oružani sukobi koji su se rasplamsali širom sveta bacaju senku na tržišta, ukazuje Karsten Frič. Taj analitičar nemačke Komercbanke prati dešavanja na tržištima „mekih sirovina“, u šta spadaju i prehrambene namirnice.

U izjavi za DW on se poziva na studiju koju je pripremilo odeljenje za istraživanje njegove banke: „Za razliku od robuste, na arabiku gotovo uopšte ne utiču problemi tokom transporta kroz Crveno more, jer velikim proizvođačima arabike taj put i nije potreban. Situacija je drugačija s robustom, koja se pretežno proizvodi u jugoistočnoj Aziji.“

Sve ima svoje lice i naličje, pa tako problemi za jednog proizvođača, mogu biti od koristi za drugog: „Značajno povećanje cena i nedostatak robuste mogli bi da povećaju potražnju za arabikom. Tu je Brazil u prednosti, jer odatle dolazi 80 odsto svetske berbe“, kaže Frič.

Za najvećeg svetskog proizvođača arabike, prognoze su i bez toga dobre. „Postoje znaci koji govore da će u sezoni 2024/25. ponuda kafe u Brazilu biti povećana“, kaže Frič.

Zvaničnici u toj zemlji su u prognozi objavljenoj u januaru naveli da očekuju povećanje proizvodnje od 5,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, odnosno na 58,1 milion džakova od po 60 kilograma. Od toga će u 40,75 miliona džakova biti arabika, a u 17,33 miliona robusta.

Prognoze ostaju sumorne

Međutim, predstavnik jedne nemačke kompanije za prženje kafe umanjuje taj oprezni optimizam. Štefen Švarc, naime, u izjavi za magazin Špigel, rekao je da očekuje dalja povećanja cena – zbog problema u regrutovanju radnika-migranata na plantažama, a i sve veće potrošnje za kafom u samim zemljama u razvoju.

„Imamo, dakle, manje prinose, manjak radnika, a istovremeno sve veću potražnju“, kaže on.

Sve je veća potražnja ne samo zbog toga što je kafa u Evropi i SAD „u trendu“. Promovišu je kafe-somelijeri, a i sve je više onih koji piju kafu i sebe smatraju „poznavaocima“.

Cene podstiče i sve veća potrošnja u zemljama koje su hiljadama godina negovale kulturu pijenja čaja. U Južnoj Koreji i Kini potražnja za aromatičnim zrnima kafe raste.

Moramo da se naviknemo na visoke cene, zaključuje Štefen Švarc. On smatra da bi kafa trebalo da košta od 25 do 30 evra po kilogramu. „Barem toliko moram da budem spreman da platim ako želim dobar ukus, a važni su mi i ekološki i socijalni aspekti.“