Kokice u centru Beča

„Kada smo rekle da tražimo lokal u strogom centru grada, svi su nam se smejali. Jedni su rekli da ga tamo nikada nećemo naći, drugi da je preskupo, treći da je konkurencija prejaka, a četvrti da pogotovo stranci u prvom bečkom okrugu teško dobiju lokal, jer su ta mesta navodno rezervisana za domaće stanovništvo. Međutim, evo, radnja je u pešačkoj zoni u strogom centru grada. Mi i dalje smatramo da je našim kokicama upravo tu i mesto, a spremamo se da posao proširimo i na Ameriku. A oni neka i dalje misle da ovo nije mesto za nas“, smeje se Emina Mandžuka dok u kancelariji „Popcornera“ iza istoimene prodavnice, na sto postavlja nove uzorke kokica koje je u poslednjih nekoliko meseci osmislila njena sestra Sanela. „Pa ćemo ih sada još jednom testirati. Mi ovde često doručkujemo kokice, biće to još jedan obilan poslovni doručak“, kaže Emina i pali mašinu za kafu.

Bez glutena, sa jagodom i đumbirom

Zajedno sa sestrom Sanelom, Emina Mandžuka već je nekoliko godina na čelu manufakture Popcorner koja u Beču proizvodi i prodaje organske kokice za koje kažu da su jedinstvene na celom austrijskom tržištu. Za kokice se koristi isključivo kukuruz iz organske proizvodnje, baš kao što su to i začini i arome koje kokicama daju specifičan ukus; od onih sa vanilijom i vasabijem (japanski ren), pa do onih sa metvicom ili đumbirom. U svakom slučaju, bez laktoze i bez glutena. Popcorner kokice prodaju se u nekoliko tržnih centara u Beču, u prodavnicama jednog austrijskog trgovinskog lanca, a odnedavno i u određenim bioskopima. Već to se u bečkim poslovnim krugovima tumači kao veliki uspeh, ali sestre Mandžuka kažu da uveliko pripremaju i ekspanziju za Ameriku. „To bi trebala biti zaista velika stvar. O detaljima ne možemo govoriti jer još čekamo na neke potpise i ugovore, ali stvar izgleda dobro i mogla bi biti veliki uspeh“, objašnjavaju sestre Mandžuka.

Bio-kokice za trudnice

Pritom je njihova ideja sa bio-kokicama na početku bila sasvim mala:„Sve je počelo sa mojom trudnoćom“, priča Sanela Mandžuka. „Tada sam posebno pazila na ishranu, a te slatke bio-kokice su mi se izuzetno sviđale. Kako ih u Beču nije bilo, sestra mi ih je donosila iz Nemačke i Švajcarske, a kako kokice nije baš najjednostavnije transportovati, u jednom trenutku mi je rekla da ih sama sebi pravim, što sam ja onda zaista i pokušala.”

Ti pokušaji trajali su onda dobre dve godine, ali se nakon toga rodila i poslovna ideja o manufakturi i direktnoj prodaji. „Sestra se već ranije bavila biznisom, pa je onda ona preuzela taj deo posla, dok se ja bavim kreativnim delom, osmišljavanjem novih proizvoda, dizajnom i komunikacijom. Mislim da je izuzetno važno znati ko šta dobro radi, i ko je za šta zadužen. Po meni je to osnovni preduslov za uspeh“, priča Sanela.

Poslovna iskustva, oštri pregovori

Sestrina iskustva iz biznisa posebno su poslednjih godina bila od koristi, kada je manufaktura imala nekoliko, kako kaže Sanela, ozbiljnih i teških pregovora. Najpre je jedan dobavljač prijavio bankrot te je zbog nenaplaćenog novca ista sudbina na kratko pretila i samoj manufakturi. Nakon toga usledila je tužba jednog velikog evropskog koncerna koji im je osporavao ime. „Oni su nas tužili i ja sam se bila prepala kada sam dobila pismo od advokata, jer nisam znala šta da radim. Moja sestra je, sa druge strane, bez problema odgovarala na pisma koja su stizala i iz Berlina, Pariza i Njujorka; mislim da je strategija tog koncerna bila da nas što više uplaši. Zahvaljujući mojoj sestri to im ipak nije pošlo za rukom i mi smo ime uspeli i zadržati i zaštititi“, kaže Sanela. U međuvremenu i ona žustrije pregovara sa poslovnim partnerima. Vremenom se čovek i na to navikne i sraste sa biznisom kojim se bavi.Problemi žena i doseljenika

„Zaista je bilo dosta stvari sa kojima smo se morale boriti i dosta zastrašivanja, da tako kažem. A sa svim tim se borite dok ste istovremeno samohrana majka – za to zaista trebaju jaka i široka pleća. Ali kad sve to prebrodite i kada sve dobro organizujete, onda je radost uspeha još veća“, priča Emina.

A sestre Mandžuka sve su očigledno dobro organizovale i sad je na redu ekspanzija u Ameriku. Tajna njihovog uspeha je u tome što su, kažu, dobar kolektiv i što jedna u drugu imaju puno poverenja. Te što su u poslovanju podelile sfere delovanja. „To je osnovno, da svako radi oni što najbolje zna i da postoji jasna vizija u koju se veruje”, kaže Emina Mandžuka. “A kada to imate, onda je potpuno nebitno ko ste, šta ste i odakle dolazite!”