Kad televizija "traži talente"
22. januar 2012.
Nedelja jutro, 10 časova. Hladan i siv decembarski dan. Ispred zgrade medijske kuće MMC u Kelnu stoji mnoštvo ljudi. Svi oni žele da učestvuju na velikom kastingu za novi televizijski šou „Pobednik je“. Mladi i stari, od tinejdžera do četrdesetogodišnjaka strpljivo čekaju da uđu u zgradu. Neki od njih su tu od ranog jutra i smrzavaju se.
Onaj ko želi da učestvuje na kastingu potrebno je da ima jake nerve i mnogo strpljenja Oko 10:30 pojavljuje se čovek koji im objašnjava proceduru. Ulaze samo manje grupe. Kandidati dobijaju brojeve i čekaju da budu budu prozvani. Zatim se ulazi u jednu manju prostoriju iz koje se prilično brzo izlazi: ili su kandidati dobri i odlaze u sledeću rundu, ili je snu o pevačkoj karijeri već na samom početku kraj. Neki se raduju što su prošli prvu prepreku, a drugi razočarani i uplakani napuštaju zgradu.
Format koji garantuje veliku gledanost
Razlika između zrelih ljudi koji čvrsto stoje na zemlji i na kastingu učestvuju samo radi zabave i mladih koji su puni velikih očekivanja, koji sanjaju da postanu pop zvezde je velika. To je moglo da se vidi na svim takmičenjima proteklih godina, počev od „Popstars“ 2000. Tada je cilj bio formirati ženski bend. Od 4.500 devojaka, koliko ih se prijavilo, žiri je – bez glasanja gledalaca – izabrao njih pet, koje su zatim kao „No Angels“ postale poznate širom Evrope.
Ljudi sa televizije su veoma brzo prepoznali sav potencijal takvog formata. Posle „Popstars“, došao je šou „Nemačka traži super zvezdu“ ("Deutschland sucht den Superstar", DSDS) prema uzoru britanskog „Pop Idola“. Bilo je to i ponovno rođenje Ditera Bolena. Muzički producent iz Hamburga postao je ikona nemačkog televizijskog kastinga, a jedna od njegovih tipičnih izjava je: „Da li ti rado pevaš? Onda nauči.“ Litre i reke tinejdžerskih suza potekle su na tim konkursima. Komisija za medijsku zaštitu mladih ukazuje na opasnost takvih formata, ističući da oni mogu da vode ka „dezorijentaciji dece i mladih“. Međutim, zaduženi za televizijske formate ne razmišljaju o tom problemu. Pevački konkursi, koje uveliko podržava i žuta štampa, postali su omiljeni televizijski formati.
Milioni prodatih nosača zvuka
Jedan od najvećih uspeha na pevačkim konkursima postigao je Mark Medlok, homoseksualac iz Hesena, koji je svojim talentom i svojom originalnošću brzo postao miljenik publike. Diter Bolen, koji je svim pobednicima takmičenja producirao albume, dobio je priliku da svoje pesme ponovo dobro unovči – tri miliona prodatih nosača zvuka. Medlok je jedanaest puta ostvario zlatni i četiri puta platinasti tiraž.
Nedavno je počela deveta serija kastinga. Obrazac je ostao isti. Mladi ljudi predstavljaju publici svoj pevački talenat, a Diter Bolen i dalje, poput mantre izgovara: „To je zvučalo kao otvorena pušačka noga“. Česti su i psiho-trikovi kada Bolen kaže: „To danas nije bilo dobro“. Zatim slede suze, kamera zumira očajnu kandidatkinju, koja plačući napušta binu, a onda se odjednom čuje: „Čekaj. Danas nisi bila dobra. Bila si fantastična!“.
Traženje talenata još samo na televiziji?
Poigravanje sa strahovima i nadama kandidata su glavni materijal većine pevačkih konkursa. Tu ne mora da se piše scenario, za to su zaduženi kandidati, koji su već unapred pažljivo izabrani. Bolen i ekipa naravno ne slušaju svih 35.000 kandidata, koliko ih se prijavi. U nizu pred-konkursa biraju se ljudi koji su garant za dobre televizijske kvote: to su kandidati bez imalo talenta, otkačeni pojedinci i među njima naravno nekoliko njih koji su stvarno dobri.
„Dobre i talentovane“ traži i Štefan Rab, producent, muzičar i TV-voditelj. On je u međuvremenu postao stalni član nemačkog kasting-cirkusa. Krajem 2003. Rab je pokrenuo kasting šou „SSDSGPS" (Štefan traži super zvezdu Gran prija), kao parodiju na DSDS. Ali pritom su se stvarno tražili muzički talenti, bez da žiri ikoga vređa ili ismeva. Kandidati bez talenta uopšte nisu ni prikazivani na televiziji. Na tom kastingu tražio se nemački predstavnik za takmičenje za pesmu Evrovizije. Pobedio je soul pevač Maks Mucke, koji je bio nemački predstavnik na Evroviziji u Istanbulu.
Još više Lena?
I Lena Majer-Landrut jedan je od proizvoda Rabovog kastinga. Nakon što je više predstavnika Nemačke potpuno zakazalo na izboru za pesmu Evrovizije, Rab je još jednom krenuo u ofanzivu pokrenuvši kasting: „Naša zvezda za Oslo“. Tada 18-godišnja Lena postala je miljenica publike i jedan od najuspešnijih nemačkih talenata proteklih godina. Njen jedinstven stil oduševio je i evropsku publiku. Lena je pobedila na Evroviziji u Oslu.
Taj uspeh sada želi da se ponovi. Potraga je počela kastingom: „Naša zvezda za Baku“. Žiri ima samo ulogu kritičara, publika telefonski glasa za svog kandidata.
Činjenica je da trenutno na nemačkoj televiziji svakodnevno mogu da se vide talent-šou emisije. Sredom je na programu Bolen sa svojim DSDS-om, četvrtkom mladi talenti pevaju kod Raba, petkom se emituje „Glas Nemačke“ ("The Voice of Germany"). Privatni kanal VOX otvorio je konkurs za naredni serijal „X-Factor“, a u februaru će početi emisija „Pobednik je“.
Posao cveta, zarade od reklama su ogromne, a Diter Bolen ili Štefan Rab su naravno autori pesama i producenti pronađenim talentima. Pojedinim pobednicima kastinga polazi za rukom da zaista naprave muzičku karijeru. Drugi se ponovo gube u beznačajnosti ili odlaze u „Kamp u džungli“. U skoro svakom novom nastavku te sapunice o prominentnima u australijskoh džungli pojavi se neka od zvezda pevačkog kastinga. U sledećem nastavku pojaviće se i Daniel Lopes, koji je 2002. godine bio u finalu kastinga „DSDS“.
Autori: Silke Vinš / Boris Rabrenović
Odg. urednik: Jakov Leon