„Kad si očajan zažmuriš na ugovor o radu“
13. mart 2018.
Nikos Vartimijadis je bez novca – kao i mnogi Grci. Teret dugova prošle godine je praktično ugušio njegovu malu pekaru. To je oca troje dece nateralo da se pridruži moru nezaposlenih Grka. Usledio je zatim čitav jednodnevnih, prolaznih zaposlenja. Za njega u Grčkoj, zemlji s najvišom zvaničnom stopom nezaposlenosti u Evropskoj uniji (20,9%), jednostavno nije bilo stalnog posla.
Na prvi pogled prevara
Zato ga nije trebalo dugo nagovarati da krene trbuhom za kruhom – privučen pričama poznanika i oglasima u lokalnim novinama koji radnicima iz Grčke u Češkoj (najniža stopa nezaposlenosti u EU, 2,4%) obećavaju minimalnu platu od 1.300 evra u pogonima jedne japanske firme u Kladnom, nekih stotinak kilometara severozapadno od Praga. Ali čitava priča se, nažalost, pokazala kao još jedan trik za prevaru očajnika.
„Kada smo došli tamo, ponudili su nam ugovor na 540 evra bez nadoknade za prekovremene sate i ostale pogodnosti koje su nam bile obećane“, priča Vartimijadis. On i još neki drugi koji su se uputili u Češku, odbili su da potpišu takve ugovore i vratili se u Grčku. Ali mnogi drugi, pogotovo oni mlađi Grci među kojima je stopa nezaposlenosti s 50 odsto još osetno viša, ostali su i pod tim uslovima. „U trenutku kada su nas ukrcali u rasklimani autobus koji nas je poveo na 40-satni put do Češke, mnogima je bilo jasno da se radi o prevari. Ali šta da radiš: kad si očajan zažmuriš na mnoge očigledne stvari“, kaže za DW jedna od grčkih „gastarbajterki“ Kristina Neri.
Bolovanje = otkaz
Posao agencija koje angažuju radnike cveta. Širom Evropa aktivno je više od 55.000 agencija koje godišnje regrutuju na stotine hiljada radnika, uglavnom u niskoplatežnom sektoru i za jednostavne poslove. Agencije idu na ruku poslodavcima koji iskorišćavaju fleksibilnu radnu snagu i profitiraju od izbegavanja da plate normalne troškove rada – reč je dakle o radu pod uslovima koje lokalni radnici nikada ne bi prihvatili.
- pročitajte još:
- Svaki deseti prima manje od„minimalca“- Svaki deseti prima manje od
- Došli u Nemačku, završili na ulici
„Smestili su nas u prljave hotele pod ponižavajućim uslovima koji nisu imali veze s fotografijama koje je agencija objavila na svojoj grčkoj internet-stranici. Naravno da nije bilo ni medicinske zaštite“, priča dalje Kristina Neri. Kada je ta 28-godišnja frizerka dobila grip obrađujući automobilske gume u Tojotinoj fabrici u Kadanu u Češkoj, poručeno joj je da, ako ode na bolovanja, može odmah i da pakuje kofere. „Nekako sam izgurala još jedan dan, ali onda sam definitivno odustala. Nisam bila spremna da uništim zdravlje zbog tog posla“, objašnjava Kristina Neri. I nije jedina. Većina ugovora predviđa ukidanje svih povlastica ili nadoknada ako se radni odnos prekine u prva tri meseca. Ali većina i ne izdrži toliko dugo. „Nekako sam uspela da izvučem 300 evra od plate i odmah sam za 90 evra kupila kartu za Grčku.“
Klopka za nezaposlene
Od početka krize 2009. gotovo pola miliona Grka napustilo je svoju zemlju u potrazi za boljim poslom. I taj nezapamćeni odliv mozgova se nastavlja. Uprkos tome, vlada u Atini tvrdi da joj je uspelo da pokrene odnosno poboljša ekonomsku situaciju u Grčkoj. Najnovije statistike pokazuju pad stope nezaposlenosti sa 27 na 20 procenata –ali i to je gotovo trostruko više od proseka Evropske unije. To će naravno i dalje da tera Grke na iseljavanje i u ruke beskrupuloznih posrednika. „Ne žalim što sam otišla, ali mi je žao svih tih mladih ljudi koji su uhvaćeni prevarantske klopke“, kaže Kristina Neri. Ona danas ponovo živi kod svojih roditelja u Volosu.
Grčka ambasada na naš upit odgovara da je „upoznata s rastućim brojem tužbi“ i „lažnim očekivanjima“, ali ne objašnjava ništa o bilo kakvim akcijama koje pokreće, a koje bi mogla da spreče to što se događa. Jedan diplomata koji je hteo da ostane anoniman jednostavno poručuje: „Dok postoji rupa u zakonu koja to omogućava, dotle će biti ovakvih aktivnosti“.