Kad je teško – Milo
20. mart 2018.
Beli dim sinoć se konačno pojavio iznad sedišta Demokratske partije socijalista (DPS). Glavni odbor stranke izabrao je svog lidera Mila Đukanovića za kandidata na predsedničkim izborima 15. aprila. Najjača crnogorska stranka poslednja je obelodanila ime svog takmičara – 27 dana uoči izbora – atipično za bilo koju zemlju, a posebno za Crnu Goru u kojoj Đukanović ima status neprikosnovenog vođe.
„Prvi put DPS ne uspeva da kreira atmosferu izvesne pobede, već osluškuje poteze opozicije, istražuje javno mnjenje, sprema partijsku infrastrukturu. To govori da postoji određeni nivo nesigurnosti“, uveren je politički analitičar Boris Raonić.
- pročitajte još: Problematične balkanske „stabilokrate“
Godinama se spekuliše o sukobljenim strujama u DPS-u, što je Đukanovićeva partija otpisala kao puste želje opozicije. „Ipak, situacija s predsedničkim izborima pokazuje da postoje određena neslaganja unutar najjače stranke, a možda i pritisci na DPS sa strane, koji su kreirali konačno rešenje. Osim Đukanovića, malo je kandidata u DPS-u koji snažno homogenizuju njihovo biračko telo,“ ocenjuje Radomir Kračković, urednik nagledanije informativne emisije „Vijesti u pola sedam“ na TV Vijesti.
Šest protiv jednog
Nije se dugo čekalo samo na izbor DPS-ovog predsedničkog kandidata. Opozicija je javnosti priredila svojevrstan rijaliti-šou, dok nije prelomila ko će je predstavljati 15. aprila. Bezbroj puta je na „skrivenim lokacijama“ opozicija bezuspešno pokušavala da se dogovori jedinstvenog kandidata. Na kraju, umesto jednog imena, opozicija ulazi u bitku sa šest kandidata (deo je potvrđen, deo najavljen), među kojima se kao najozbiljniji protivkandidat Đukanoviću izdvaja Mladen Bojanić.
Tog bivšeg poslanika kao nestranačku ličnost podržavaju najjače opozicione partije – Demokratski Front (DF), Demokratska Crna Gora, SNP i URA. Nekada visokorangirani član Pozitivne Crne Gore, u javnosti je prepoznat po argumentovanim ekonomskim raspravama u Skupštini. Pre politike, radio je u berzanskim kompanijama na poslovima brokera i dilera na tržištu kapitala. Zbog neslaganja s rukovodstvom isključen je iz partije, nakon čega je delovao kao nezavisni poslanik. Iako je istaknuti suverenista, protivio se ulasku Crne Gore u NATO.
Njegov najveći izazov u izbornoj trci biće pomirenje razlika raznorodne i neretko oštro suprotstavljene, većinske opozicije. Takođe, pet preostalih iako manje bitnih opozicionih kandidata, ne idu mu na ruku. U igri su nezavisni kandidat Vasilije Miličković, lider Prave Crne Gore Marko Milačić, predsednik Stranke pravde i pomirenja (SPP) Hazbija Kalač, poslanica Socijaldemokratske partije (SDP) Draginja Vuksanović i lider Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović.
„Bojanić jeste neko ko svojim stavovima može da privuče najveći deo opozicionih birača, ali mu činjenica da će izgubiti deo glasova zbog drugih kandidata opozicije, smanjuje šanse u prvom krugu. A to je istovremeno i opasnost da kandidat vlasti slavi već u tom prvom krugu“, procenjuje Kračković, koji ipak veruje da postoje šanse za drugi krug izbora.
Ko god da pobedi stvari će se promeniti
Ako Đukanović pobedi već 15. aprila, biće to njegov drugi predsednički mandat i treći povratak u državnu politiku nakon povlačenja. „Poznato je da u Crnoj Gori nemamo jake institucije i vladavinu zakona, pa je u takvom sistemu moć tamo gde je onaj sa vrha piramide. Dok je bio Milo Đukanovuc bio predsednik, njegovi savetnici su bili moćniji od ministara“, podseća Raonić na vladavinu Đukanovića u periodu 1998. do 2002. godine.
- pročitajte još: Opozicija u vakuumu pogrešnih procena
Prema Ustavu Crne Gore, predsednik ima marginalnu, pretežno ceremonijalnu ulogu. Ipak, i Kračković ističe da moć zavisi od ličnosti koja obavlja funkciju predsednika. „Nakon ovih izbora, ko god da pobedi, stvari će se sigurno promeniti. Pobeda Đukanovića znači njegovo vraćanje u dnevnu politiku, u kojoj neće biti nemi posmatrač dešavanja u državi, kakav je u većem delu mandata bio sadašnji predsednik Filip Vujanović. Đukanović će pokušati da delom kreira i rad Vlade, koju predvodi njegova partija. A tek bi trijumf Bojanića doneo potpuno novu političku dinamiku, pošto bi on sigurno kontrirao Vladi, sa čijom politikom se ne slaže“, navodi urednik TV Vijesti.
Kampanja za sedme predsedničke izbore biće najkraća u političkoj istoriji Crne Gore: kandidati imaju svega 27 dana da ubede 534.135 birača da glasaju za njih. To će, ipak, biti zagrevanje za pravi izazov – lokalne izbore u maju, smatraju sagovornici DW. Glavno poprište biće Podgorica, gde će neizvesnost rezultata, za razliku od aprilskih izbora, zaista postojati.