Kad će vakcina? Zavisi gde živite…
14. decembar 2020.U siromašnim zemljama naredne godine vakcinu protiv korone moći će da dobije samo deset odsto ljudi jer su najbogatije zemlje već prigrabile većinu ampula – tvrdi „Narodna alijansa za vakcine“, ali i mreža drugih uglednih organizacija među kojima su Amnesti internešenal i Oksfam.
Najveći zapadni proizvođači vakcina poput Astra Zeneke, Fajzera i Moderne procenjuju da bi do kraja 2021. godine mogli da proizvedu 5,3 milijardi doza vakcina. Klinička testiranja pokazuju da bi jedna osoba trebalo da dobije dve doze vakcine – dakle, celokupna proizvodnja bi, ako sve bude u redu sa vakcinama, bila dovoljna tek za trećinu svetskog stanovništva.
Kritičari kažu da su bogati kupili dovoljno doza vakcina da celokupnu svoju populaciju mogu da vakcinišu više puta, i na taj način blokiraju pristup onim siromašnim. Jedna od kritika je i da su proizvođači vakcina stavili profit iznad zdravlja.
Kanada ide na sigurno
Bogate nacije čine 14 odsto ukupne svetske populacije i, kako se izveštava, otkupile su 53 odsto vakcina koje najviše obećavaju. Recimo, prema navodima kanadske Vlade, ta zemlja je obezbedila više od 414 miliona doza kod sedam različitih kompanija. Ali, kanadske vlada je takođe saopštila da će „svi kandidati za vakcinu morati da prođu pretklinička i klinička ispitivanja“.
„Zdravstvene službe Kanade će nastaviti da proveravaju dokaze o bezbednosti, efikasnosti i kvalitetu proizvodnje za svaku vakcinu čim bude dostupna te odlučiti da li će biti odobreno da se određeni proizvod koristi u Kanadi“, saopšteno je.
Doduše, ako samo jedan od tri vodeća proizvođača bude imao dovoljno dobru vakcinu – Kanada se već obezbedila jer je od svakog od ta tri poručila po 76 miliona doza. To tačno odgovara stanovništvu Kanade koje broji oko 38 miliona ljudi.
Siromašni na čekanju
„Na osnovu trenutnog uzorka, predviđa se da do 2023. ili 2024. neće biti dovoljno vakcina da se pokrije cela svetska populacija“, na Duke Global Health Innovation Center.
Menadžerka za zdravstvenu politiku Oksfama En Meriot dramatično je rekla: „Ukoliko se nešto drastično ne promeni, proći će godine dok milijarde ljudi širom sveta ne dobiju bezbednu i efikasnu vakcinu protiv kovida 19.“
Kako sada stvari stoje, i siromašnije zemlje bi mogle da dobiju pristup vakcinama, ali svakako bi mogle da prođu godine dok se to ne dogodi.
Jer, sistem Kovaks pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije okuplja 172 države, od kojih će 80 same finansirati vakcine i uz to podržati ostale 92 države u nabavci. Cilj je da se obezbedi dve milijarde doza za rizične grupe do kraja iduće godine. Dugoročno, Kovaks bi trebalo da obezbedi dovoljno vakcina za 20 odsto populacije u siromašnijim zemljama, dok bogatije mogu same da kupe i više od toga.
Fajzer i Bajontek su izrazili interesovanje da učestvuju u projektu Kovaks, a oksfordska Astra Zeneka je obećala da će 64 odsto vakcina da ustupi zemljama u razvoju. Evropska unija je takođe objavila da će da podrži projekat sa 500 miliona evra.
Pa ipak, to će sve potrajati godinama.
Profit ispred zdravlja?
Postoji mnogo oprečnih informacija o tome da li proizvođači vakcina samo žele da napune džepove ili ipak pokušavaju da učine nešto za zdravlje ljudi. Sve zavisi od toga koga pitate.
„Narodna alijansa za vakcine“, koja stoji iza nedavnih medijskih napisa o nejednakosti u pristupu vakcinama, bila je jasna po pitanju zahteva od proizvođača vakcina. U njemu se kaže da „ne sme da bude monopola na vakcine, tretmane i testove, da vakcine moraju da se masovno proizvode, distribuiraju pošteno i učine dostupnim ljudima u svim zemljama besplatno“.
Ideja je da farmaceutske kompanije i istraživački centri stave na raspolaganje svoju intelektualnu imovinu kako bi vakcine mogle da se proizvode u svim delovima sveta. U osnovi se ide ka tome da svaka vakcina bude otvorenog koda.
Lekari bez granica su saopštili da bi Astra Zeneka, bez obzira što se obavezala da neće da ubire profit na vakcinama „tokom pandemije“, ipak mogla da podigne cene već u julu naredne godine.
Izvršni direktor Astra Zeneka Paskal Soriot je rekao da će ta kompanija „razvoj vakcine tretirati kao odgovor na globalnu hitnu situaciju, a ne kao običnu komercijalnu priliku“. Džonson&Džonson je takođe saopštio da će svoju vakcinu da ustupi na neprofitnoj bazi.
Situacija nije ista sa Fajzerom, koji je, prema pisanju Gardijana, odbio sredstva američke vlade i uložio dve milijarde dolara sopstvenog novca. „Dakle, tu će da bude zarade, ali marže neće biti iste kao kod drugih lekova“, kazao je za Demijen Konover, iz kompanije za finansijske analize Morningstar.
Sve u svemu, drugačiji su finansijski detalji za svakog proizvođača vakcina. Očekuje se da će ostati tako mutno sve dok se vakcina ne proizvede i odobri.