Još uvek radi bioskop
20. februar 2020.
Rasprava oko umiranja bioskopa i pobede malih ekrana kao da se stišala poslednjih godina. I to uprkos pobedničkom pohodu Netfliksa i ostalih striming servisa. Broj posetilaca bioskopa je u porastu, kako u Nemačkoj tako i u zemljama jugoistočne Evrope.
To se moglo čuti na konferenciji u sklopu 6. Nedelje filmske kritike koji se održava uoči otvaranja Berlinala, najvećeg filmskog festivala na svetu.
Berlinale i Nedelja filmske kritike su razdvojeni, ali nadopunjuju i bave istom temom: budućnošću filma. Na konferenciji je održan i okrugli sto pod nazivom „Post cinema, mobile cinema, off cinema“ na kojem je bilo reči o drugačijim formama dovođenja filma do publike, mimo uobičajenih puteva distribucije i mreža bioskopa.
Filmski festivali u znaku promene
No suprotno od očekivanog, razgovor filmskih zaljubljenika iz raznih delova Europe nije se pretvorio u jadikovku na temu odumiranja malih bioskopa i nadmoći multipleksa. Umesto toga se pozitivno govorilo o putujućim bioskopima, onima koji su mešavina barova i dnevne sobe i filmskim festivalima kao platformama za plasiranje, ponekad hermetičkih, filmskih dela do široke publike.
Ovaj potonji fenomen je posebno izražen na jugoistoku Evrope gde je od devedesetih zabeležen ogroman porast broja filmskih festivala. Početak tog fenomena se, kako kaže Aleksandra Milovanović, učesnica konferencije i docentkinja na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, može povezivati s političkim otporom devedesetih.
„Ali to se u međuvremenu promenilo, sve je otišlo u nekom letargičnom smeru. Ljudi su postali inertni“, kaže Milovanović za DW. Neki festivali, kako je objasnila, sada se finansiraju privatno, a finansijeri se u odabiru filmova isključivo vode komercijalnim interesima.
Državni i antidržavni filmovi i festivali
Branka Pavlović, jedna od selektorki filmskog festivala „Slobodna zona“, koji je prošle godine proslavio 15. godišnjicu, govori da su neki filmski festivali postali platforma distributera za predstavljanje programa za buduću sezonu. „Tu bih navela FEST koji je izgubio svoj profil. Oni sada pokušavaju da povrate stari sjaj, ali u jednom trenutku je to bio sajam distributera“, kaže ona.
Pavlović, koja predaje i na berlinskom Slobodnom univerzitetu, za DW govori o fenomenu lokalnog karaktera koji imaju mnogi filmski festivali u regionu. „Na tim festivalima postoji takmičarski deo koji je fokusiran na malo drugačije filmove, filmove mladih domaćih autora.“
Zatim postoje i specijalizovani filmski festivali poput Slobodne zone, fokusirane na temu ljudskih prava, koji su zadržali politički karakter.
Filmske sredine u zemljama koje su nastale raspadom Jugoslavije imaju zajedničku crtu: svuda se filmovi dele na „državotvorne“ i „nedržavotvorne“. Često su ti „nedržavotvorni“ filmovi, kako je objasnila Milovanović, bolje prihvaćeni na stranim festivalima pa se koriste kao ukras prema svetu, ali se ignorišu kod kuće.
Kino u duhu braće Manaki
Festival Slobodna zona, osim za vreme održavanja, koristi i formu „putujućeg bioskopa“ kako bi filmove doveo i u kutke zemlje u kojima filmsko obrazovanje nije prisutno. Slobodna zona se tu već godinama specijalizirala na rad s djecom i mladima.
Projekt Balkan Can Kino iz Grčke, koji se takođe predstavio u sklopu Nedelje filmske kritike, svojim putujućim programom popunjava prazninu u mestima u kojima ne samo da se ne prikazuju nekomercijalni filmovi, nego često ne postoje ni bioskopi.
Moglo bi se reći da ovom formom filmska umetnost vraća svojim prapočecima u duhu braće Limijer ili geografski bližih balkanskih bioskopskih pionira braće Manaki.
Bioskopski entuzijasta Oliver Basemir je izneo i svoja iskustva malih programskih bioskopa u kojima publika učestvuje u kolektivnom suočavanju s filmskim djelima. Projekcije u zadimljenim dvoranama često se završavaju burnim raspravama. „Povratak korenima“, kaže Basemir koji time evocira sećanja na razdoblja kada su bioskopi nalikovala na barove s filmskim projekcijama.
Putevi do filmskih ljubitelja su mnogi. Dan uoči otvaranja 70. Berlinala, koji pod novim vođstvom pokušava da izađe iz ćorsokaka u koji je zapao poslednjih godina, filmski entuzijasti iz različitih delova Evrope su zaključili da budućnost bioskopa nije tako tamna kakvom je mnogi vide zbog Netfliksa i multipleksa.