Još jednom su se izvukli

Čak i kada stari recept ponovo pomogne, pobede ipak izgledaju drugačije. Naime, savez socijalista i konzervativaca uspeo je da spreči izbornu pobedu Nacionalnog fronta. U oba njihova uporišta, na severu i na jugu Francuske, konzervativci su bili uspešni u odlučujućem krugu glasanja. Tako su uspeli da Marin i Marion Le Pen oduzmu pobedu u koju su bile sigurni. Ipak, oba pobednika su sa pravom reagovala skromno i oprezno.

Građanske partije bez koncepta

I u drugom odlučujućem krugu izbora, obe popularne kandidatkinje Nacionalnog fronta osvojile su preko 40 odsto glasova. Međutim, specifičnosti francuskog izbornog zakona po kojima se u drugom krugu protiv zajedničkog protivnika dozvoljava formiranje saveza, onemogućile su njihov trijumf. Ali to ni u kom slučaju nije koncept koji bi mogao da se primeni na duže staze. Od duela Žan-Mari Le Pena i Žaka Širaka na predsedničkim izborima 2002, njegova ćerka očigledno je uspela da partiju oslobodi demonizacije i obezbedi kontinuirani uspon. Nakon ovih izbora jasno je da je u Francuskoj formiran „tropartijski sistem“. Pritom socijalisti, kao i konzervativci, uspeh Le Penovog klana posmatraju kao paralizovani. Ustanite konačno i borite se. Nacionalni front je prepoznatljiva snaga i nije nešto što će nestati preko noći.

Politička mrzovolja i otuđenje

Uspeh desničarskih populista zasnovan je na neobuzdanom populizmu. Oni su majstori da dirnu u osećanja običnih ljudi u francuskim provincijama, onih koji osećaju da ih je moćna pariska elita otpisala i da joj ne pripadaju. I u tome imaju pravo. Šta više, apsolventi elitnih škola, odakle se mahom regrutuju funkcioneri starih partija, na narod gledaju s visine, a disfunkcionalni centralizam u Francuskoj dodatno pojačava efekat otuđenja između vlade i njenih građana.

Upravo to je tlo koje pogoduje Nacionalnom frontu. Uspeh te stranke nema veze samo sa velikom stopom nezaposlenosti, već i s tim da ljudi osećaju da su „izvisili“ i da su bez prava glasa. Osim toga, Nacionalni front privlači i gubitnike ekonomske i kulturne modernizacije, što je fenomen koji se uočava i u drugim delovima Evrope. Zbog toga što je zemlja duboko socijalno podeljena, tu su slogani koji ističu naciju i identitet poput „Francuska Francuzima“ – koji osećaju da su ugroženi od drugih, kako iznutra, tako i spolja.

Neizbežna borba protiv Nacionalnog fronta

Krajnje je vreme da građanske partije već jednom izađu iz Pariza i čuju šta imaju da kažu frustrirani građani u selima i manjim gradovima Francuske. Istovremeno, moraju se i ideološki suprotstaviti Nacionalnom frontu. Njihovi demagozi ne mogu se jednostavno ignorisati. Uz sve to najgori je pokušaj predsedničkog kandidata Nikole Sarkozija da pretekne desničarske ekstremiste – tako nešto nikada nije uspelo, jer zašto bi ljudi glasali za kopiju kad imaju original.

Umesto toga, i socijalisti i konzervatici morali bi da se suprotstave ksenofobiji kao i antievropskoj i nacionalističkoj ideologiji Nacionalnog fronta. Na ovim regionalnim izborima Francuska se za dlaku izvukla. A san o ulasku u Jelisejsku palatu Marin Le Pen, pao je u vodu. Ipak, jezgro njene stranke u osnovi je i dalje jako. To je dovoljan razlog da se francuska politika još jednom pozove: ustani i bori se!