„Jeziv put u prošlost“
19. jul 2017.
Dnevnik Berliner cajtung piše da je „Peter Štojdner odavno trebalo da bude kod kuće (...) No, Štojdner, 45 godina, fotograf i trener za ljudska prava, još pre dve nedelje je uhapšen u Turskoj. Sada su izdati i nalozi za hapšenje njega i još petorice aktivista. Prema navodima organizacije Amnesti internešnal, tursko državno tužilaštvo ih optužuje za podršku jednoj naoružanoj terorističkoj grupi. Nejasno je o kojoj se grupi tačno radi.“
„Štojdner je u Istanbulu trebalo da učestvuje u seminaru o informacionom menadžmentu, stresu i traumama. Planirano je da govori o digitalnoj komunikaciji i IT-bezbednosti. Petog jula pre podne, Štojdner i ostali aktivisti su uhapšeni. Među njima je i Idil Eser, direktorka turske sekcije Amnesti internešnala. List Star – blizak vladi – prenosi da su učesnici seminara govorili da je puč trebalo nastaviti, i citira reči poslanika AKP Orhana Deligaza da su posle neuspelog puča u Istanbulu održana četiri sastanka koje su vodili agenti CIA i MI6, te da je jedan od tih sastanaka bio i skup aktivista za ljudska prava. Cilj je, prema rečima ovog poslanika, bio da se inicira pobuna slična onoj u parku Gezi iz 2013. godine.“
„I kancelarka Angela Merkel (CDU) je oštro osudila pritvaranje Štojdnera i zatražila da on bude pušten na slobodu. Čvrsto smo ubeđeni da je ovo hapšenje apsolutno neopravdano, rekla je kancelarka, i dodala da će biti učinjeno sve da bi bilo izdejstvovano oslobađanje uhapšenog. To je nažalost još jedan slučaj u kojem su nedužni ljudi upali u žrvanj pravosuđa i završili u zatvoru. Zbog toga je to razlog za najveću zabrinutost, rekla je Merkelova (...) Prema saznanjima nemačke vlade, od neuspelog puča prošle godine, u Turskoj je uhapšeno 22-oje nemačkih državljana. Trinaestoro ih je u međuvremenu pušteno na slobodu...“
„Hapšenje aktivista ljudskih prava u Istanbulu još jednom baca svetlost reflektora na Erdoganovu Tursku“, piše dnevnik Badiše cajtung. „Šef države uzurpira sve veću moć. Pod vanrednim stanjem koje je upravo produženo, on vlada dekretima. Podela vlasti se gubi. Erdogan stalno naglašava da je sudstvo nezavisno. Ali, stvarnost izgleda drukčije. Hiljade kritičkih sudija i državnih tužilaca su otpuštene posle neuspelog puča od prošle godine – zbog navodnih veza sa pučistima. Preostale sudije i tužioci su zastrašeni. Predsednik im je jasno stavio do znanja kakve presude želi. Tako je bilo i u slučaju glavnog urednika Džumhurijeta Džana Dundara. Lično Erdogan ga je tužio za izdaju države, za koju će taj novinar sada „morati da plati skupu cenu“, a pre nego što je optužnica podiguta, Erdogan je ovog dopisnika nemačkog dnevnika Velt nazvao „špijunom“ i „teroristom“, rekavši da, dokle god je on predsednik, Judžel neće biti pušten na slobodu.“
„A sada su uhapšeni i aktivisti borbe za ljudska prava. Povodom njihovog hapšenja, Erdogan je početkom jula već izrekao presudu: oni su pripremali državni udar. Mogli bi da ostanu u zatvoru više decenija. Kao i u slučaju Judžela, apeli nemačke vlade tu neće pomoći. Amnesti internešnal sada s pravom traži od međunarodne zajednice da nešto preduzme. Da izvrši pritisak na Erdogana. Ali, sve i kada bi se to desilo, ostalo bi neprijatno osećanje nemoći. Kako se uopšte može pomoći zatvorenicima u Turskoj? Erdogan je odlučan u nameri da ide svojim putem. Sve i ako na taj način odi tursku u sve veću izolaciju i u privrednu katastrofu“, piše dnevnik Badiše cajtung.
Berlinski dnevnik Velt – za koji radi uhapšeni Deniz Judžel – objavio je komentar u kojem piše i ovo: „Onaj ko se zalaže za ljudska prava je terorista. Onaj ko se bavi novinarstvom, terorista je. Onaj ko gali i najmanji tračak sumnje u to da je Redžep Tajip Erdogan mudar i pravedan osmanski vođa koji će pretvoriti tursku u rajsku supersilu, terorista je. To je paranoidna logika kojom Erdogan i njegova temeljno pročišćen pravosudni aparat od pre godinu dana konsekventno sprovodi politiku tlačenja. Rejs (vođa) je isto tako konsekventno iskoristio priliku koju mu je pružio Alah, kako je nazvao puč. Napad dela vojske na demokratiju – što taj puč jeste bio, iako je njegova pozadina još uvek mutna – poslužio je demokratski legitimisanom Erdoganu kao dobrodošao povod da po svom nahođenju razgradi kemalističke strukture Turske.“
A Zidojče cajtung piše da se „Turska nalazi na jezivom putu u prošlost. Predsednik Redžep Tajip Erdogan puni zatvore svojim kritičarima: novinarima, intelektualcima, levičarima, sada i braniteljima ljudskih prava. Onaj ko ne deli njegovo mišljenje, biva nemilosrdno proganjan. Danas je jedna apsurdna sumnja dovoljna da se protivnici Erdogana utamniče, kao što to ponovo pokazuje slučaj pripadnika organizacije Amnesti internešnal Petera Štojdnera.“
„Turska će ući u istoriju te organizacije kao prva zemlja koja se usudila da uhapsi oboje najviših funkcionera AI na svojoj teritoriji. Danas je situacija tamo na određeni način još gora nego 80-ih i 90-ih godina. Jer, tada su Evropska unija i perspektiva pristupa mogli da prinude tu zemlju da se promeni, da se poboljša. Samo, kad god bi Brisel pružao ruku, Erdogan bi dodatno prigušivao svetla.“, piše Zidojče cajtung.
Priredio: Saša Bojić