Jevreji u Kelnu: Karneval u senci rata

Čuvena pivnica u Kelnu na samoj obali Rajne, „Štapelhaus“ puna je ljudi u živopisnim kostimima. Gradsko pivo, kelš, teče u potocima. Iz zvučnika trešti „Pravi prijatelji se drže zajedno“, hit iz osamdesetih lokalne grupe „Hener“. To je jedna od mnogih pesama na kelnskom dijalektu, koji je delom potpuno nerazumljiv i za one kojima je nemački maternji jezik.

Tekst ne može biti aktuelniji, posebno ovde na karnevalskoj zabavi prvog i jedinog jevrejskog karnevalskog udruženja koje se zove „Kölsche Kippa Köpp“ (KKK). Izgovara se „kelče kipa kep“, a na nemačkom i svim ostalim jezicima znači – kelnske glave koje nose kipu ili jarmulku, jevrejsku kapicu.

„Nekima od nas je do slavlja, nekima baš i ne toliko“, kaže Lorenc Bekhard portparol KKK. „Odlučili smo da ne otkažemo to malo naših karnevalskih zabava, jer ne želimo da time pomognemo teroru da pobedi.“

„Nema kontrole nad našom životnom radošću“

Uprkos Hamasovom napadu na Izrael 7. oktobra 2023. u kojem je život izgubilo najmanje 1.139 ljudi iz Izraela i drugih zemalja, i stotinama talaca, Bekhard želi da se drži tradicije.

„Nećemo dozvoliti teroru da nam još oduzme i kontrolu nad našom životnom radošću“, kaže portparol jevrejskog karnevalskog udruženja. Izrael, Nemačka, EU, SAD i neke arapske države, klasifikovale su Hamas kao terorističku organizaciju.

Ali, nisu samo životna radost i lepo raspoloženje doveli do osnivanja tog karnevalskog udruženja 2017. „Želeli smo da nastavimo dugu istoriju jevrejske karnevalske tradicije u Kelnu“, kaže za DW predsednik tog kluba Aron Knapštajn.

Karneval je bio sastavni deo života mnogih Jevreja u Kelnu još u 19. veku. Njihov „Mali kelnski klub“ (Kleiner Kölner Klub“, K.K.K.), osnovan 1922, bio je čvrsto usidren u životu grada. Jevrejski karnevalski klub održavao je velike manifestacije, takozvane „zicunge“ i ispunjavao čitave sale, baš kao što to rade i druga velika karnevalska udruženja.

A onda su došli nacisti…

Sve se promenilo kada su na vlast došli nacionalsocijalisti. Klub je zabranjen: više se nije radilo o karnevalu, već o preživljavanju.

„Mnogi članovi kluba, uključujući i scenske umetnike, morali su da beže od nacista. Drugi su deportovani i ubijeni“, objašnjava predsednik kluba Knapštajn.

Međutim, podsticaj za ponovno uspostavljanje jevrejskog kluba 2017. nije došao od jevrejske zajednice. Bio je to Kristof Kukelkorn, predsednik svečanog komiteta koji okuplja karnevalske klubove Kelna, koji je javno izjavio: „Jevrejski karnevalski klub je deo mozaika koji nam nedostaje!“

„Kelče kipa kep“ sada ima više od 150 članova. „Mi slavimo karneval, baš kao što su Jevreji u Kelnu uvek bili aktivni na karnevalu – i pre i posle Šoe“, kaže sekretar kluba Folker Šolc-Goldenberg i dodaje: „Slavimo isti karneval kao i svi drugi“.

U pivnici u starom gradu Kelna slavlje je u punom jeku. Ljudi pevaju hitove, ruku pod ruku, njišu se u ritmu pesama sedeći na klupama ili stojeći za barskim stolovima – to se na karnrvalskom jeziku zove „šunkeln“. Drugi plešu. Mnogi nose prsluke s tipičnim karnevalskim medaljama i šiljastim kapama.

Antisemitizam i tajni sastanak neonacista

Uprkos tome, i ovde se može osetiti da u Nemačkoj jača antisemitizam i da preti promena raspoloženja. Prema podacima poverenika Savezne vlade za antisemitizam, od 7. oktobra 2023. registrovano je oko 2.250 antisemitskih krivičnih dela.

„Ove godine je posebno to što u sred sezone karnevala (koji uvek počinje 11. novembra) doživljavamo velike političke potrese“, kaže Lotar Bekhard, ne misleći samo na napad Hamasa 7. oktobra.

On ukazuje na otkriće istraživačke mreže „Korektiv“ o tajnom sastanku desničarskih ekstremista u Potsdamu, na kojem je bilo reči o deportacijama stranaca, ali i ljudi s nemačkim državljanstvom. To je bio povod za bezbroj demonstracija širom Nemačke, na kojima su stotine hiljada ljudi izrazili svoj stav – za demokratiju i protiv desničarske populističke partije AfD.

„Samo bi nam još to falilo!“

„Ovaj snažan pokret je izuzetno važan za nas Jevreje“, kaže Bekhard. Istorija je pokazala da su Jevreji uvek mogli najbolje da žive tamo gde je postojala otvorena, tolerantna i slobodarska demokratija. „I zato je za nas od životne važnosti da tako i ostane“.

Karnevalska zabava u pivnici nije zamišljena da bude politički događaj. Pa ipak, rat na Bliskom istoku oseti se u vazduhu.

Jedan govornik viče sa bine: „Nećemo dozvoliti da nam unište život!“ Prkosan aplauz, pa zveckanje čašama. Jedna karnevalistkinja se glasno javlja: Samo bi nam još to falilo!“ A druga dodaje na kelnskom dijalektu: „Baš sada mora da se slavi da bi se zaboravila sva ta sranja!“