Jednostavne šifre – lak plen za hakere

Stalno se govori o provaljivanju tuđih lozinki. Za to nije potrebno posebno veliko hakersko znanje ako šifra glasi „1234“ ili „volimte“. Zato Kristijan Funk, analitičar iz najvećeg evropskog proizvođača antivirus programa Kasperski, savetuje duže i komplikovanije šifre – izmišljene kombinacije slova, brojeva i znakova koje ne mogu da se nađu u rečniku:

„Najbolje je da se šifra sastoji od velikih i malih slova, brojeva i znakova. Tada je veoma teško provaliti lozinku“, kaže Funk.

Za svaku platformu – druga šifra

Upravo je to problem. Korisnik bi trebalo da ima različite šifre za sva mesta na kojima su mu one potrebne: privatni i poslovni imejl, Fejsbuk, Tviter, banku, ibej… Kako to sve popamtiti bez ceduljice – koja takođe može dopasti drugima u ruke?

„Preporučio bih početna slova neke rečenice koja je nama važna i koju lako pamtimo. Nakon tih slova mogu se dodati recimo prvo, treće i peto slovo platforme na koju se logujemo. Onda valja dodati i neki broj. Tako dobijate veoma apstraktnu i sigurnu lozinku, koja se lako pamti, a koja je različita za svaki portal“, navodi Funk.

To bi u praksi moglo ovako da izgleda: Uzmimo rečenicu „Ja volim pljeskavicu“, skraćeno JVP. To može biti standardni početak svake šifre. Onda treba dodati ono što je specifično za mesto na koje se logujete, recimo „FB“ za Fejsbuk. Onda je poželjno dodati neki broj, recimo godinu vašeg rođenja „1973“. Dobili ste solidnu šifru koja glasi „JVPFB1973“, a teško da ćete je zaboraviti. Uvek važi i pravilo – što šifra duža, to bolje.

Autori: Antonia Esa (kaspersky) / Nemanja Rujević

Odg. urednik: Jakov Leon