Jedan susret, mnogo upitnika
5. februar 2019.
„Poseta minskom polju“, osvanulo je na naslovnoj stranici atinskog lista „Ta nea“. Ili „Turska avantura“, kako je to nazvao onlajn-portal „in.gr“. Naime, u utorak (5.2.) se u Ankari levičarski premijer Grčke Aleksis Cipras sastaje s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom. Nakon toga putuje u Istanbul na razgovore s pravoslavnim patrijarhom Vartolomejem I.
U decembru 2017. je i Erdogan posetio Atinu – kao prvi turski predsednik nakon 65 godina. Da li su to jasni znaci pomirenja?
Portparol grčke vlade Dimitris Canakopulos polazi od te pretpostavke: „Obe strane će konstruktivno sarađivati kako bismo pronašli rešenje za naše bilateralne probleme“, rekao je on na konferenciji za novinare u četvrtak (31.1).
Ali ne dele svi taj optimizam. Angelos Sirigos, profesor evropskih studija na Univerzitetu Pandio u Atini, ne vidi konkretan povod za Ciprasovu posetu. Važno je da Atina i Ankara održavaju komunikaciju, slaže se Sirigos, ali, s druge strane, „svako ko ide u posetu samo radi održavanja komunikacije, rizikuje da bude suočen sa dnevnim redom koji diktira domaćin“.
Teritorijalne pretenzije Turske
Grci smatraju da ih ugrožavaju teritorijalne pretenzije Turske u zoni Egejskog mora. Napetost izaziva i položaj turske manjine u Trakiji, koja, kako smatraju Grci, nije turska već „muslimanska“ manjina – odnosno, po njima, ne karakteriše je etnička pripadnost. Ankara sa svoje strane insistira da ta manjina direktno bira svog verskog lidera – muftiju.
Erdogan će se sigurno osvrnuti na to tokom posete Ciprasa, smatra Sirigos. Međutim, „Atina ukazuje na to da muftija obavlja ne samo verske, već i sudske funkcije, i da zato grčki Ustav ne dozvoljava da se on direktno bira“.
Novi impulsi nakon rešavanja spora sa Skopljem?
Istovremeno, Cipras i Erdogan imaju jedan problem manje: tursko Ministarstvo spoljnih poslova pozdravilo je rešenje do koga se došlo u sporu oko imena „Makedonija“. Još pre nekoliko meseci Erdogan je upozorio Atinu da je Ankara „bratski povezana“ sa Skopljem, i da podržava tu zemlju u sporu oko imena.
Nakon toga su se Grčkoj počele da pojavile brojne teorije zavere po kojima su Ankara i Skoplje navodno dogovorili savez na uštrb Atine. A onda je Cipras izazvao dodatno uzbuđenje svojom izjavom da bi kompromis u sporu oko imena „Makedonija“ mogao da dâ novi zamah naporima za rešavanje kiparskog pitanja. Cipras je to inače saopštio u razgovorima s kiparskim predsednikom Nikosom Anastasijadisom prošlog utorka (29.2.) u Nikoziji.
Međutim, politikolog Sirigos sumnja da će u Ankari zaista biti ozbiljnih razgovora. „Atina već decenijama insistira na tome da se ne radi o pregovorima između Grčke i Turske, već između Kipra i Turske. To će tako i ostati, bez obzira na to što Turska ne priznaje Republiku Kipar“.
Teroristi ili pretnje građanima?
Još jedna tačka spora jeste problem sa osam turskih oficira koji su pobegli u Grčku 2016. nakon neuspelog pokušaja državnog udara i tamo dobili azil. „Pronaći ćemo ih, vratićemo ih u Tursku i predati turskom pravosuđu“, zapretio je 2018. zamenik turskog premijera Bekir Bozdag. Erdogan traži izručenje oficira uz obrazloženje da su oni teroristi i da su učestvovali u puču. Vrhovni sud Grčke je međutim odbio njihovo izručenje.
Prema izveštajima medija, Erdogan ovog utorka ponovno želi da razmotri to pitanje. U Atini su sa zabrinutošću registrovane nedavne odluke Saveta za nacionalnu bezbednost Turske: „Neprihvatljivo je to što neke zemlje odbijaju izručenje prebeglih članova terorističkih organizacija“, navodi se u zaključku tog Saveta.
Energetika na dnevnom redu
Nove tenzije, ali i šanse donose predstojeći energetski projekti na istoku Sredozemnog mora. Uglavnom se radi o eksploataciji gasa na obali Kipra. Američki koncern „Nobl enerdži“ je prvi koji je tokom probnog iskopavanja naišao na gasna polja. Danas su tamo aktivni energetski giganti iz Francuske, Italije i SAD. U oblasti energetike poželjna je i saradnja između Grčke, Egipta i Kipra, pri čemu se Kipru pripisuje vodeća uloga.
Turska se tome protivi, jer ne priznaje Republiku Kipar i iz straha da bi od gasa prihodovali samo stanovnici grčkog, ali ne i turskog dela Kipra.
„Turska retorika ne sme se uvek uzimati zdravo za gotovo“, kaže Aleks Lagakos, suosnivač atinskog trusta mozgova „Grčki Energetski forum“ (GEF). „Bez obzira na sve, istraživanja nalazišta južno od Kipra napreduju“, kaže za DW taj stručnjak za energetska pitanja. Prepreke postoje u vodama koje Turci smatraju svojom „ekskluzivnom ekonomskom zonom“.
Lagakos takođe ukazuje i na dobre vesti: „Nedavno je jednoj grčkoj privatnoj kompaniji prvi put uspelo da izdejstvuje sporazum o direktnoj isporuci gasa iz Turske“. Na tome se može graditi dalja saradnja u budućnosti. Konačno, Grčka i Turska su se približile i zbog naftovoda kod Aleksandropulosa. „Sada se radi o tome da iskoriste sav potencijal za saradnju u oblasti energetike“, zaključuje ekspert za energetska pitanje Aleks Lagakos.