Jedan grad – dve stvarnosti

U gradskoj četvrti Jabel Mukaber u istočnom Jerusalimu, gde uglavnom žive Palestinci, policija je još prošle nedelje započela sa blokadom pojedinih naselja. Kako javljaju lokalni mediji, ulice koje vode ka Jabel Mukaberu blokirane su betonskim blokovima. Iz tog dela grada u i dvojica muškarca koja su prošlog utorka u jednom izraelskom autobusu ubili dvoje ljudi. List „Jerusalem post“ navodi da bi uskoro mogla da budu blokirana i druga palestinska naselja.

Mnogi bi u tom slučaju bili zarobljeni u svojim četvrtima, kaže Ingrid Ros, direktorka nemačke fondacije „Fridrih Ebert“ u Jerusalimu. Obično postoje samo jedan ili dva prilazna puta. Deca koja pohađaju školu u drugom delu grada, ne bi u tom slučaju mogla na nastavu. Odrasli ne bi mogli na posao. „Mislim da će to još više da zaoštri situaciju“, kaže Ros za DW. „Smatram i da će za zajednički život to biti veliko opterećenje“. Nepoverenje između Jevreja i Palestinaca tako će biti sve veće. Posebno će kod Palestinaca to pojačati osećaj da su potpuno nepoželjni.

Zastrašivanje

Od početka meseca serija napada vatrenim oružjem i noževima potresa zemlju. Trideset Palestinaca i sedam Izraelaca ubijeno je do srede, mnogo je povređenih. To je najnovija serija obračuna u sredini u kojoj nikako da zavlada mir. Premijer Benjamin Netanjahu neprestano je na meti kritike i iz sopstvenih redova – prebacuju mu da ništa ne preduzima. Izolacija istočnog Jerusalima samo je jedna od kaznenih i mera zastrašivanja kojima premijer pokušava da se suprotstavi nasilju. Pritom se u vladinim krugovima koristi izraz „blago opkoljavanje“.

Istovremeno, pojačano je i prisustvo vojske u velikim izraelskim gradovima. Dodatnih 300 pripadnika snaga bezbednosti trebalo bi da garantuje bezbednsot u vozilima gradskog saobraćaja. Kuće napadača, nakon što ih je uništila izraelska vojska, ne smeju ponovo da se izgrade. Takođe, Palestincima koji imaju dozvolu boravka u Jerusalimu oduzimaće se dozvola ukoliko budu povezani s napadima.

Odlučnost ili očajnički pokušaji preuzimanja kontrole? Ingrid Ros u svemu tome vidi određeni nivo „pogubljenosti“ Netanjahua. „On pokušava da ugasi vatru tamo gde se ona pojavi i dugoročna strategija nije uočljiva“, kaže predstavnica fondacije „Fridrih Ebert“. Bez sumnje, mnogi koji su početkom godine za njega glasali, u Netanjahua više nemaju povjerenja. U predizbornoj kampanji izjavio je da, dok je on na vlasti, palestinske države neće biti. Nakon pobede, tu izjavu je – povukao.

Brzih rešenja nema

Odnos između Netanjahua i Palestinaca u istočnom Jerusalimu može se opisati kao napet. Pritom Palestinci ne mogu da utiču na izbor Netanjahua, niti drugih izraelskih političara. Umesto izraelskog državljanstva, oni od izraelskog osvajanja 1967. godine imaju samo dozvolu boravka. Mnogo nezadovoljstva vuče korene iz tog vremena. „Mnogi istočni delovi grada su proteklih decenija bili zanemareni“, kaže Ingrid Ros. Slaba infrastruktura u kombinaciji sa nedovoljnim snabdevanjem vodom dovela je do toga da se mnogi stanovnici istočnog Jerusalima osećaju kao građani drugog reda. Mnogi od 300.000 Palestinaca, oni koji rade u zapadnom delu grada, mogu da vide da život može da bude i drugačiji. S godinama se kod mnogih zbog toga taložio bes.

Istog mišljenja je i Sari Baši. Direktorka organizacije „Hjuman rajts voč“ za Izrael i Zapadnu obalu oštro kritikuje usvojene mere kabineta za bezbednost. U tekstu za „Jerusalim post“ ocenila je da su izolacija i kontrolne tačke recept za šikaniranje i zloupotrebe. Izolovati istočni Jerusalim predstavlja povredu prava slobode kretanja Palestinaca. Umesto toga, potrebno je pronaći pravi odgovor za specifičan problem, piše Baši.

Kako bi taj odgovor trebalo da izgleda? Ingrid Ros kaže da brzih rešenja nema. Isto tako ona ne zna ni kako u Jerusalimu može ponovo da se razvije pozitivna dinamika. „Potrebno je“, kaže, „duboko udahnuti“. I to se odnosi na obe strane.