Jedan genocid, ili dva?

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), opštepoznat kao Haški tribunal, u novembru  2017. je prvostepeno osudio Mladića na kaznu doživotnog zatvora zbog genocida u Srebrenici u leto 1995. godine, progona Bošnjaka i Hrvata širom Bosne i Hercegovine, terorisanja civila u opsadi Sarajeva i uzimanja pripadnika mirovne misije Ujedinjenih nacija kao talaca.

Bila je to poslednja prvostepena presuda koju je doneo Haški tribunal, a sutrašnja (8. juna) žalbena presuda biće prva presuda koju izriče njegov naslednik Mehanizam.

Drugi genocid

Prvostepenom presudom Mladić je proglašen krivim za deset od jedanaest tačaka optužnice. Oslobođen je jedino krivice za genocid u opštinama Prijedor, Sanski Most, Ključ, Kotor Varoš, Foča i Vlasenica 1992. godine.

Na tu presudu žalili su se i odbrana i Tužilaštvo. Odbrana zahtevajući oslobađajuću presudu, zastupnici Tužilaštva jer smatraju da je prvostepeno veće pogrešilo kad je oslobodilo Mladića optužbe za genocid, u zapadnoj Bosni.

Odbrana je tvrdila da Tužilaštvo nije dokazalo Mladićevu krivicu ni po jednoj tački optužnice i da Žalbeno veće treba da utvrdi da li su dokazi u prvostepenom postupku tako nedvosmisleni da bi opravdali kaznu doživotnog zatvora. Svojom žalbom odbrana je tražila da Mladić bude oslobođen, da mu se ponovo sudi ili znatno smanji izrečena kazna.

Tužilaštvo je u žalbi naglašavalo da je dokazalo Mladićevu krivicu u svim tačkama optužnice, uključujući i onu, jedanaestu, da je kriv za genocid nad Bošnjacima i Hrvatima u pomenutih šest opština BiH, za šta ga je prvostepeno veće oslobodilo krivice. U konačnoj presudi, zalažu se tužioci, treba da bude upisana Mladićeva krivica i za ovaj genocid, a ne samo za Srebrenicu.

Mladić: „Nisam svetac“

Poslednji put Mladić se u sudnici u Hagu pojavio u avgustu prošle godine, na raspravi o žalbama na prvostepenu presudu. Uz tužioce i zastupnike odbrane, i sâm je imao priliku da se obrati veću. Rekao je da „nije svetac, nego običan čovek“ i da je „čestito radio i u miru i u ratu, u skladu sa zakonima“.

Tužiteljka Lorel Bejg je na to rekla da je Mladić komandovao i rukovodio koordinisanim operacijama Vojske Republike Srpske i policijskim snagama, koje su mu bile podređene, u napadu na Srebrenicu u julu 1995.

„Mladić je lično nadzirao te operacije“, kazala je Bejg, i odgovoran je za streljanje hiljada zarobljenih Bošnjaka i nasilno premeštanje celokupnog stanovništva tog kraja.

Ista tužiteljka je istakla da je Pretresno veće pogrešilo jer Mladića nije proglasilo krivim za genocid u šest opština i s tim u vezi navela da su lokalni počinioci imali nameru da fizički uklone ugrožene grupe stanovnika u svakoj od opština, te da su počinili hiljade ubistava.

„Mnogi su ubijeni u svojim domovima, masakrirani, zatvarani i izgladnjivani, nanošene su im povrede koje su dodatno doprinele uništenju zaštićene grupe, a za one koji su preživeli utvrđeno je da su imali razne fizičke i psihičke posledice“, navela je tužiteljka Bejg.

„Imajući u vidu razmere, brutalnost i karakter zločina, kao i Mladićevu važnu ulogu, kazna doživotnog zatvora je jedina zamisliva kazna u ovom slučaju“, naveli su tužioci u poslednjem delu odgovora na Mladićevu žalbu.

Hroničari i analitičari zbivanja u haškim sudnicama ne očekuju velike preokrete u definitivnoj presudi petočlanog žalbenog veća Mehanizma.

Šta je prethodilo?

Prva optužnica protiv Mladića podignuta je u Haškom tribunalu još u novembru 1995. godine. Međutim optuženi je bio u bekstvu i krio se sve do maja 2011. kada su ga u Lazarevu kod Zrenjanina uhapsile vlasti Srbije i izručile Hagu.

Suđenje je počelo 2012. i trajalo je 530 dana. Prvostepeno veće, kojem je predsedavao holandski sudija Alfons Ori, osudilo ga je na doživotni zatvor. Govoreći o tački optužnice kojom se Mladić tereti za genocid u Srebrenici, predsedavajući sudija Ori je rekao da je „Veće konstatovalo da su pripadnici Vojske Republike Srpske nameravali da unište bosanske muslimane koji su činili deo zaštićene grupe“.

Bilo je to jedno od poslednjih suđenja u Haškom tribunalu, na kojem je izrečena presuda. Poslednjeg dana 2017. Haški tribunal je zvanično prestao da postoji, a njegove nadležnosti i preostala suđenja preuzeo je Mehanizam za međunarodne krivične sudove. Pred tom instancom međunarodnog pravosuđa biće u utorak izrečena i definitivna, pravosnažna presuda bivšem komandantu Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću.

Da li će Mladić prisustvovati izricanju?

Pošto je Žalbeno veće Mehanizma krajem maja zakazalo izricanje presude za 8. juni, odbrana Ratka Mladića je tražila odlaganje završne sudske sednice. U podnesku šef time odbrane, advokat Lukić, naveo je naveo da Ratko Mladić odbija svaku mogućnost da on i njegova odbrana prate izricanje presude preko video-linka i izričito zahteva da, uz njega, izricanje presude „uživo“ prate oba njegova advokata: uz Lukića i Dragan Ivetić.

Ivetić je bolestan i ne može nikako doći na završni čin ovog suđenja.

Lukić smatra da iz etičkih obaveza prema branjeniku i njegovoj porodici takođe ne može prisustvovati izricanju presude. U svom podnesku Žalbenom veću tražio je odlaganje zasedanja, ali je Žalbeno veće taj zahtev odbilo i imenovalo pravnu savetnicu Mehanizma Peta-Luiz Bago da zastupa interese optuženog Mladića u slučaju odsustva njegovih advokata.

Ostaje otvoreno pitanje da li će zasedanju u utorak prisustvovati optuženi i njegovi advokati. 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu