Jačanje AfD na istoku Nemačke: migranti na udaru

Šok, ogorčenje i strah. Te tri reči Eliza Kalcolari često koristi da opiše reakcije migranata na istoku Nemačke kada govore o nedavnim izbornim uspesima Alternative za Nemačku (AfD).

Ta desničarska partija nedavno je dobila izbore za načelnika jednog malog okruga u pokrajini Tiringiji, a potom i za gradonačelnika jednog mesta u Saksoniji-Anhalt. I to iako su se sve druge stranke udružile protiv njih.

„Kako je to moguće? Zašto nas ovi ljudi neće?“, opisuje reakcije migranata Eliza Kalcolari, koja vodi organizaciju MigraNec u Tiringiji.

Kaže, migranti se pitaju zašto je bes AfD i njenih birača prevashodno usmeren prema njima. I zašto ostatak društva ne protestuje.

Mala vidljivost migranata na istoku

U udruženju MigraNec okupljene su 54 organizacije koje zastupaju interese migranata u Tiringiji. Ali, njihovi napori često su uzaludni, priča Kalcolari za DW.

„Ljudi sa migrantskim bekgraundom ili oni druge boje kože nisu vidljivi u istočnoj Nemačkoj. Recimo, u Tiringiji imamo samo jednu pokrajinsku poslanicu sa migrantskom biografijom, ali i ona dolazi sa zapada Nemačke“, kaže Kalcolari i dodaje:

„U velikim firmama ili upravnim strukturama jedva da ima ljudi sa useljeničkom istorijom.“

Postoji bojazan da će ih biti sve manje, jer ljudi migrantskih korena odlaze u zapadnu Nemačku, gde manje padaju u oči i mogu da računaju na dobrodošlicu. Ili se na istoku koncentrišu u većim i otvorenijim gradovima, poput Jene i Erfurta.

Mnogi ne mogu da podnesu „svakodnevni rasizam“ i „mikroagresiju“, kaže Kalcolari. „Stvari koje nisu opipljive, ali su krajnje bolne, kao strelice koje ubadaju svakodnevno. Popreki pogledi, nipodaštavajući komentari…“

-pročitajte još: Svaki treći istočni Nemac želi vođu

„Poraz demokratije“

Kira Ajadi tačno zna o čemu je reč. Trpela je već rasističke uvrede, povike protiv muslimana, čak i nacističko salutiranje kad nema svedoka – na ulici, u trgovini, u gradskom autobusu.

Ajadi radi u Fondaciji „Amadeu Antonio“ koja se bori protiv rasizma i antisemitizma. Uspon desničara na istoku zemlje nije je iznenadio.

„Jednostavno moramo da prihvatimo da delovi nemačkog društva zastupaju rasističke i delimično ekstremne desne pozicije. To se teško prihvata, jer baca loše svetlo na nemačko društvo. Ali, to je naprosto tako“, kaže ona za DW.

Nedavno je jedna studija u pet istočnih nemačkih pokrajina – koje su ranije činile DDR – pokazala da 70 odsto građana veruje da „stranci dolaze samo kako bi se okoristili socijalnom državom“.

Oko trećine ljudi misli da Jevreji imaju previše moći u Nemačkoj, ili da je zemlji potreban jak vođa. Svaki četvrti kaže da je u periodu nacizma bilo i dobrih stvari.

To je poraz demokratije, kaže Ajadi. „Da li Savezna vlada ili lokalne samouprave uopšte još mogu čiste savesti da smeštaju izbeglice na istoku Nemačke? Koliko će ljudi tamo biti sigurni s obzirom na razmere desničarskog nasilja?“

-pročitajte još: AfD nije jedina – pomak udesno u EU

Nedavno su u Kemnicu desničarski batinaši napali jednu grupu turista koji su govorili engleski. A Kemnic bi trebalo da 2025. bude jedna od evropskih kulturnih prestonica.

Ko je kriv za uspon desnice?

U politici i medijima traži se objašnjenje za streloviti uspon AfD na istoku. Iduće godine se glasa u Brandenburgu, Saksoniji i Tiringiji, i velike su šanse da AfD bude najjača stranka.

Opozicioni Demohrišćani tvrde da su za to kriva lutanja Savezne Vlade koju čine Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali – posebno oko zelene agende i prelaska na ekološko grejanje.

Vlast pak upozorava da Demohrišćani ne bi smeli da preuzimaju sve više desničarskih pozicija, i tako od AfD načine „salonske desničare“.

Politikolozi ukazuju na autoritarnu istoriju DDR u kojoj nije došlo do pravog suočavanja sa periodom nacizma. Na to su došle frustracije zbog navodnog zapostavljanja istočne Nemačke posle ujedinjenja.

Ajman Mazjek, predsednik Centralnog saveta muslimana u Nemačkoj, krivi i medije. Kaže da negativno izveštavanje o islamu ili muslimanima daje rezultate posebno u regionima u kojima muslimana gotovo i da nema.

„I upravo tamo imamo raširenu islamofobiju i mržnju prema muslimanima. To vam govori da rasizam prema tim grupama nema koren u realnom životu. Već u slikama koje se šire po kafanama i društvenim mrežama“, kaže Mazjek za DW.

On crpi nadu iz činjenice da civilno društvo ipak protestuje protiv takvog stanja. Ali, za uspehe AfD na istoku krivi velike društvene strukture.

„Delom su zakazale i crkve i religije, jer nisu uspele da odgovore na ovaj gubitak orijentacije, na duševne frustracije i strah od kompleksnog sveta“, kaže on.

„Tako su se mnogi ljudi okrenuli desničarskim šarlatanima i postali spremni da žrtvuju i stvari od kojih sami profitiraju: slobodu, pravnu državu i demokratiju.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.