Javni servisi u Jugoističnoj Evropi pod političkim pritiskom

„Dve trećine korisnika medija smatra da je javna radio-televizijski servis sastavni i važan deo demokratije. Istovremeno gotovo 65 odsto njih smatra da su ti mediji izloženi političkom pritisku“, kaže za DW Hendrik Zitig, iz nemačke fondacije Konrad Adenauer (KAS). Zitig je bio voditelj tima koji je sproveo istraživanje o stanju u javnim radio-televizijskim sistemima u Jugoistočnoj Evropi. Ispitivanje javnog mnjenja sprovedeno je na više od 10.000 ispitanika u deset zemalja Jugoistočne Evrope.

Svest o važnosti javnih radio-televizijskih sistema je, kako pokazuje studija, najviše izražena u zemljama koje su članice Evropske unije: Bugarskoj (81%), Hrvatskoj i Rumuniji (po 78%). Autori pretpostavljaju da su članstvom u EU građani tih zemalja možda razvili pojačani osećaj za demokratiju. S druge strane, najmanji osećaj za važnost javno-pravnih medija imaju građani Severne Makedonije i Crne Gore (po 57%) i Kosova (54%).

Veliki politički uticaj

Uprkos tome što je svest o demokratskom značaju javnih servisa u brojnim zemljama velika, skoro dve trećine ispitanih smatra da su ti mediji izloženi političkom uticaju. Taj procenat je najviši u Bosni i Hercegovini gde 88 odsto ispitanih smatra da su mediji pod političkim uticajem, dok u Hrvatskoj to iznosi 83 odsto, Crnoj Gori 71 procenat, a najniži je u Albaniji gde iznosi 46 odsto. To potvrđuju i kritike na račun javnih radio-televizijskih servisa koje su početkom godine zabeležene u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, a tokom jeseni su se u Bugarskoj dogodile i demonstracije protiv rukovodstva bugarskog nacionalnog radija.

Zitig ukazuje da postoje pre svega dva faktora koja govore o političkom uticaju: „S jedne strane tu su nadzorni odbori. Njih biraju parlamenti ili druge državne institucije. To naravno stvara zavisnost. Ti odbori bi u stvari morali da odražavaju sliku društva i da budu nezavisni u donošenju svojih odluka, kao što je recimo odluka o izboru generalnog direktora. S druge strane, većina emitera je u celini ili delimično finansirana, odnosno subvencionisana iz državnog budžeta.“ Uz to, dodaje Zitig, finansiranje nije dovoljno i nema perspektivne finansijske strategije na osnovu koje bi javni radio-televizijski servisi mogli da prave dugoročne planove.

Slabo poverenje

Zitig kaže da je u bivšim socijalističkim zemljama poverenje građana u medije veoma slabo, pa tako i u javne radio-televizijske servise. „Mora da bude jasno da mediji, zbog svoje društvene odgovornosti, nisu loptica u rukama politike. Oni bi morali pre svega da budu izvor pouzdanog i objektivnog izveštavanja. To je u današnje vreme na našoj fragmentiranoj digitalnoj medijskoj sceni važnije nego ikada“, kaže Sittig.

U televiziju, kako pokazuje studija KAS, građani imaju najveće poverenje, u poređenju s drugim medijima. Pri tom korisnici gotovo uopšte ne prave razliku između privatnih i javnih emitera. To važi i za radio u kojeg građani generalno gledano imaju manje poverenja nego u televiziju. Pri tom građani u Albaniji, BiH, Moldaviji i Srbiji imaju veće poverenje u javno-pravne radio-stanice, nego u privatne. Najveće poverenje u javnu radio-televiziju pak imaju građani Kosova (56%).

Jugoistočna Evropa često je potcenjena

Zitig kaže da bi želeo da Evropska unija obrati više pažnje na temu javnih radio-televizijskih servisa. „To inače važi i za EBU i naše javne radio-televizije u Nemačkoj. Koleginicama i kolegama ovde potrebna je svaka podrška. Meni se u osnovi čini da je Jugoistočna Evropa nažalost suviše često potcenjena.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android