Japan na raskršću

Na predstojećim parlamentarnim izborima u Japanu (10. jul) nazire se pobeda koalicije premijera Šinza Abea. Razlog za to je slabost opozicije. Japanski birači se po tradiciji klone rizika i zato će najverovatnije da se drže Abea. Njegova Liberalno-demokratska stranka (LDP) bi prvi put posle 27 godina mogla da dobije sopstvenu većinu u parlamentu. Bira se polovina od 242 mandata u Gornjem domu, koji se dodeljuju delom direktno a delom preko partijske liste.

Abe je ove izbore zapravo proglasio referendumom o njegovoj ekonomskoj politici. Početkom juna je odložio povećanje poreza na dodatu vrednost za jesen 2019. iako je prvobitno ta mera trebalo da bude uvedena u jesen 2015, pa je već jednom odlagana za proleće 2017. Ova odlaganja Abe je objašnjavao pretećim turbulencijama u svetskoj privredi – pri čemu tada još nije imao u vidu referendum o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije.

Reforma ustava kao cilj

Odustajanjem od nepopularnog uvođenja poreza Abe želi da ubedljivo pobedi na izborima i tako učvrsti svoju vlast. Njegov primarni politički cilj ostaje prevazilaženje posleratnog poretka u Istočnoj Aziji. Abe želi da malo olabavi pacifički korset japanske spoljne politike kako bi ograničio uspon Kine na tom području. Zato je prošle godine, i pored velikih protesta, uspeo da izgura nove zakone o bezbednosti kojima se japanskoj vojsci prvi put dozvoljava učešće u oružanim sukobima.

Mnogi pravnici u Japanu žele da podnesu tužbu protiv tih zakona. Oni smatraju da se zakonom krši Član 9 Ustava koji su Japanu posle Drugog svetskog rata nametnule SAD. Ratne aktivnosti i održavanje vojske su zabranjeni. Zato Abe želi da promeni Ustav. On nije menjan od stupanja na snagu 1947. Ubedljiva pobeda bi Abeu obezbedila neophodnu dvotrećinsku većinu u oba doma parlamenta. LDP je već pripremila nacrt novog ustava.

Beskrvna predizborna kampanja

Njegov partner na vlasti, manja stranka Komeito, dugo je važila kao velika prepreka za ublažavanje pacifizma. Ova budistička stranka je u koaliciji ipak pokazala neočekivanu fleksibilnost i podržala je sporne zakone o bezbednosti. To bi još pre deset godina bilo nezamislivo. Komeito hoće da u Ustav ugradi i zaštitu životne sredine i zbog toga je i sama zainteresovana za reformu.

I pored svih tih perspektiva, predizborna kampanja je bila poprilično beskrvna. Zadovoljstvo Japanaca Abeovom vladom je opalo u odnosu na period od pre dve godine. Šef vlade u predizbornoj kampanji naglašava da će smanjiti nezaposlenost i povećati plate. Ali, većina Japanaca zbog povećanja poreza i uvoznih nameta zbog slabog jena već sada ima manje novca za potrošnju. No, od toga ne može da profitira ni najveća opoziciona stranka, Demokratska partija (DPJ). Njoj nedostaje kredibilnost, jer posle slabog učinka na vlasti od 2009. do 2012. nije učinila ništa kako bi se obnovila.

Komunisti kao partner

Na ovim izborima, Demokratska partija nastupa u savezu sa trima opozicionim strankama u kojem se nalazi i Komunistička partija (KP), sa kojom, doduše, nema nikakvih sadržinskih poklapanja. Tako, na primer, KP želi da ukine vojsku i stavi van pogona sve nuklearne elektrane. „To Demokratska partija ne može da prihvati“, rekao je šef DPJ Katsuja Okada.

I pored toga, ovaj savez u okruzima gde se poslanici biraju direktno nastupa sa zajedničkim kandidatima protiv vladajućih stranaka. Komunisti su samo u jednom izbornom okrugu kandidovali svog čoveka i nadaju se mandatima koje mogu da osvoje preko partijskih lista. Ta računica bi mogla i da uspe, jer oni okupljaju takozvane protestne birače. Jedina su stranka koja dosledno odbacuje omekšavanje pacifizma i Abeovu ekonomsku politiku. Već na prošlim parlamentarnim izborima, KP je dobila više od 11 odsto glasova, što je bio rekordni uspeh te stranke. Ovaj put bi mogla da prođe još bolje.