Jadni prehlađeni muškarci

Žene ponekad zaista nemaju milosti kad se nađu u blizini muškarca kojeg je zatekla „obična prehlada“. „Upomoć! Moj muž je prehlađen! Pošaljite bolnički helikopter!“, „Muž mi je prehlađen i ipak je sam došao čak do frižidera!, „Hitno – tražim smeštaj, bilo kakav i bilo gde. Moj muž je prehlađen“ čitamo u brojnim komentarima na društvenim mrežama. Naravno, autori nisu muškarci.

Specijalistkinja imunologije na Univerzitetu u Insbruku Beatriks Grubek-Lebeštajn se već dugo bavi razlikama u reakciji na zarazu između muškaraca i žena. Sasvim pojednostavljeno rečeno, u našem telu su dve vrste ćelija zadužene za odbranu od bakterija, virusa, gljivica i parazita, njihovih toksina i degenerisanih ili odumrlih ćelija: jedne su i inače deo našeg tela i to rade, da tako kažemo, usput. Druge su specifične ćelije koje su tu samo da bi se borile protiv neželjenih došljaka (na engleskom se te ćelije  zovu i killer cells).

Muškarčinama se loše piše

Takvih ćelija ubica u našem telu uvek ima, ali obzirom da u normalnim okolnostima inače nisu potrebne, nema ih mnogo. Tek kad dođe do infekcije, dolazi do opšte mobilizacije i kreće se u boj protiv štetočine.

 - pročitajte još: Cena bolesti u Srbiji

Ali tu profesorka Grubek-Lebštajn analizira fenomen koji je tipična razlika između muškaraca i žena: muški hormon testosteron otežava stvaranje takvih specifičnih imunoloških ćelija, ženski hormon estrogen pak podstiče taj proces. Dakle što je neko veća muškarčina, doista će ga na početku virus zateći nespremnog i pogoditi teže dok se ne stvori dovoljno odbrambenih ćelija.

„Pojednostavljeno rečeno se može utvrditi da muškarci, zbog razlika u njihovim imunološkim sistemima, mogu biti češće bolesni nego žene“, tvrdi doktorka.

Razlikama u imunološkom sistemu muškaraca i žena bavi se i profesor Markus Altfeld sa Instituta „Hajnrih Pete“ u Hamburgu koji takođe ne zna tačno da objasni zašto je to tako. U svakom slučaju to je evolucijski sigurno povezano i sa procesom majčinstva gde žene moraju čuvati dva tela: svoje i bebino, misli hamburški profesor.

Donekle su si i sami krivi

Profesorka Grubek-Lebenštajn se slaže jer podseća da je i učinak pojačanog imunološkog sistema pomoću estrogena osobito izražen kod mladih žena nakon puberteta, a slabi nakon menopauze. Povrh toga upozorava i na druge faktore koji prvenstveno muškarce skupo košta: „Muškarci još uvek žive rizičnije, hrane se manje zdravo i manje su disciplinovani kad bi trebalo da se vakcinišu“, kaže profesoka iz Insbruka.

 - pročitajte još: Ljubitelji kafe žive duže

Profesor Altfeld tek može konstatovati: „Danas se mnogo govori o personalizovanoj medicini gde bi individualni pacijent trebalo da ima mnogo veću ulogu u istraživanju. A pri tom zapravo ne znamo dovoljno ni o razlikama između muškaraca i žena.“

Ipak i uprkos ciničnim primedbama lepšeg pola može se zaključiti: drage dame, imajte više razumevanja. Vaši muškarci zaista pate. A i frižider je tako daleko...

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android