Rusko ministarstvo spoljnih poslova retvitovalo je jedan Trampov tvit i tako mu dalo službeni pečat Kremlja.
Američki predsednik je SAD u tom tvitu – a time i sebe samog – okrivio za loše odnose sa Rusijom. I to zato što su, kako piše, SAD delale „glupo“. SAD su same krive za to što su ruske tajne službe hakovale stranke i izborne organe, što je ruski predsednik okupirao Krim?
To je naprosto smešno, ali predstavlja i još nikad neviđen postupak u novijoj američkoj istoriji. Svoju čudnu tezu je on posle svog ćaskanja sa Vladimirom Putinom još jednom ponovio i sam sebe diskvalifikovao.
Još nijedan predsednik nije tako postupao. Tako jedan predsednik ne bi ni trebalo da postupa. Pitanje je koliko će Republikanci, partijski drugovi predsednika, dozvoljavati sebi ovog nesposobnog, precenjenog tupana u Beloj kući?
Tramp samo još zamuckuje polurečenice koje stalno protivreče jedna drugoj. Evo izbora iz onih koje je izgovorio poslednjih dana: čas će NATO ubiti SAD, čas je to praznik ljubavi. Malo je EU neprijatelj, malo je Kina neprijatelj, malo su to oboje zajedno. Čas bi EU trebalo da tuži Veliku Britaniju zbog „bregzita“, čas je premijerka Tereza Mej najbolja prijateljica. A Nemačka je zatočenik Putina, ali Putin je istovremeno fer konkurent.
Koliko još dugo?
Teško je podneti trabunjanje čoveka koji je bio trgovac nekretninama, pa televizijska zvezda, da bi postao šef populista. U poređenju s ruskim predsednikom, Tramp je delovao slabo, nesigurno, nepripremljeno. Kad god bi Tramp razbijao porcelan u spoljnopolitičkom taboru, njegovi ministri su posle toga skupljali krhotine i prevodili na politiku zbrkane reči svog predsednika koji se nemarno odnosi prema činjenicama. Koliko dugo će još to raditi?
Smatra se da je na svojim nastupima sa Trampom u Helsinkiju ruski predsedik Putin imao lupeški osmeh. Njemu je zapravo bilo dovoljno da sedi raširenih nogu i sluša kako Tramp razgrađuje svetski poredak. Prošle nedelje on je naljutio partnere u NATO, „postrojavao“ Veliku Britaniju i Evropsku uniju proglasio za neprijatelja. Putin ništa bolje nije mogao da poželi.
S druge strane, optužbe protiv Putina i Rusije u SAD su ostale bez posledica. Da li je Putin pokušao da utiče na izbore u SAD 2016, da li je želeo da dovede Trampa na funkciju, ima li u ruci materijale koji bi mogli da kompromituju Trampov klan? Kada se to sve sabere, gotovo bi moglo da se pomisli da tu mora da ima nečega što Trampa tera da se baš prema ruskom autokrati tako ponaša.
Tramp sa svojim oficirom za kontakt
Zato je bolje reći da se predsednik u Helsinkiju sastao sa svojim oficirom za kontakt. Egomanski laik se sastao sa školovanim agentom tajne službe. Jedino što povezuje te muškarce jeste to što ih istina ne zanima previše. Putin je jasno stavio do znanja da mu nije važno poverenje, već interesi koje želi da sprovede.
Naravno da je dobro to što dva moćna muškarca međusobno razgovaraju. Ali šou, koji Tramp očito želi, nije dovoljan. Svet očekuje više, to je Tramp shvatio u jednom od svojih malobrojnih svetlih trenutaka. Očekivanja su izneverena. Jadna Amerika koja je izabrala ovog opasnog, neuračunljivog ekscentrika za predsednika. Nadam se da neće pričiniti još veću štetu.