Išingerov predlog u odsutnom trenutku
17. maj 2019.
Volfgang Išinger je na čelu Minhenske konferencije o bezbednosti duže od deset godina. Taj skup je u međuvremenu postao vodeći svetski forum za pitanja spoljne i bezbednosne politike. Išinger ima bogato diplomatsko iskustvo kao nemački ambasador u Londonu i Vašingtonu. Zbog toga je to što je predložio Išinger za najveći nemački bulevarski list „Bild“ bilo od posebne važnosti pa je to istakao i na naslovnoj strani.
A Išinger je predložio sledeće: nemačka kancelarka Angela Merkel bi, zajedno sa političkim liderima Francuske, Velike Britanije, SAD, Kine i Rusije trebalo da se založi za održavanje međunarodne mirovne konferencije kako konflikt između Irana i SAD ne bi eskalirao.
„Možda poslednja šansa za diplomatiju“
Išinger je za „Bild“ rekao da će, ukoliko bi došlo do takvog samita, „iranski predsednik sigurno morao dva puta da razmisli da li da odbije takvu ponudu za razgovor“. On smatra da postoji velika opasnost od eskalacije sukoba.
„Dovoljna je možda i najmanja iskra ili vojni nesporazum pa da cela stvar eksplodira“, smatra Išinger i dodaje da u Vašingtonu očigledno postoje različita mišljenja o tome da li dalja eskalacija zaista ima smisla. „Sigurno je da mnogi ne žele još jedan oružani sukob u Zalivu sa desetinama hiljada američkih vojnika. To je šansa za diplomatiju. Možda poslednja da se spasi sporazum sa Iranom.“
Nuripur: „Sve drugo vodi u rat“
Konflikt se u poslednje vreme do te mere zaoštrio da se Iran više ne oseća obaveznim kada je reč o delovima nuklearnog sporazuma postignutog sa SAD, Francuskom, Velikom Britanijom, Kinom, Rusijom i Nemačkom. SAD, koje su ugovor raskinule još pre godinu dana, pooštrile su sankcije i pojačale svoje vojno prisustvo u regionu.
Zbog toga spoljnopolitički stručnjak poslaničke rupe Zelenih u nemačkom parlamentu Omid Nuripur smatra da Evropa sada pod hitno mora da se aktivira. Išingerova inicijativa je, smatra, dobra: „Svaki predlog za okončanje prekida komunikacije između Irana i SAD je dobar predlog. Sve drugo vodi u rat“, izjavio je Nuripur za DW.
Brok: „O čemu bi trebalo pregovarati?“
Još tokom debate vođene u četvrtak u Bundestagu bilo je jasno da mnogi spoljnopolitički stručnjaci iz svih stranaka smatraju da je opasnost od izbijanja rata velika. Situaciju tako vidi i poslanik CDU u Evropskom parlamentu Elmar Brok. On je, međutim, skeptičan u pogledu toga da li će Išingerova inicijativa zaista biti uspešna ako i dođe do susreta. Brok za DW kaže: „O čemu bi trebalo da se pregovara? SAD kažu: nuklearni sporazum je beskoristan, Iran mora da popusti i u drugim oblastima. S druge strane Iran kaže: mi radimo na nuklearnom sporazumu i ne na drugim stvarima.“
Brok dodaje da su situaciju otežale sankcije i pritisak SAD na evropske firme da ne posluju sa Teheranom. „Zapadna trgovina sa Iranom je u prvom polugodištu smanjena za 50 odsto. To je dramatično. Ako pogledamo ekonomsku situaciju u Iranu, jasno je da predsednik Rohani više nema podršku jastrebova.“
Direktorka trusta mozgova Nemačko društvo za spoljnu politiku (DGAP) Danijela Švarcer smatra da je Evropa sada obavezna da deluje. „Evropljani moraju da ulože velike napore na obema stranama kako bi ih uverili da sednu za jedan sto. Tako funkcioniše diplomatija“, izjavila je Švarcerova za DW.
Nakon dugotrajnih pregovora, sporazum sa Iranom stupio je na snagu početkom 2016. godine. Njegova osnovna namera bila je da Iran obustavi svoj nuklearni program, a da e Zapad, Kina i Rusija zauzvrat odreknu sankcija. Otkako su SAD pre godinu izašle iz sporazuma, konflikt se zaoštrava.