Izvoznik oružja i mirotvorac?
27. januar 2018.
Tenkovi nemačke proizvodnje pod turskom komandom protiv Kurda u Siriji. Uznemirujuće slike o ovome stigle su do svih nas u proteklih nekoliko dana. Te slike pokazuju dilemu spoljne politike Nemačke. Po svojoj tradiciji uravnotežena, ponovo ujedinjena Nemačka, poučena svojom istorijom, zemlja koja uvek misli u međunarodnom kontektstu - istovremeno je i veliki izvoznik oružja.
Nakon što su ove slike prikazane javnosti, postalo je poznato da je Nemačka u proteklim godinama izvezla toliko oružja, kao ni jedna savezna vlada pre nje - naročito u zemlje van EU i NATO. A trebalo je da bude drugačije: jer, sadašnji ministar spoljnih poslova, socijaldemokrata Zigmar Gabrijel, pre četiri godine je kao vicekancelar i ministar ekonomije obećao da će biti oprezniji pri izvozu oružja. Cela stvar će postati naročito škakljiva kada se suprotstave ova dva stava, što se i desilo u proteklih nekoliko sedmica.
Prvo površno obećanje, a potom površno povlačenje
Gabrijel je pre samo tri nedelje nagovestio da bi savezna vlada mogla udovoljiti turskoj želji u vezi sa dodatnom opremom Leopard tenkova u Turskoj. Pozadina toga je bila relativno odmrzavanje odnosa između Nemačke i Turske nakon perioda od nekoliko meseca ledeno hladnih odnosa.
Nemački aktivista za ljudska prava Peter Štojtner koji je uhapšen u Turskoj bez optužbe i pod sumnjom za terorizam, pušten je na slobodu. Na slobodu je puštena i Mesale Tolu. Gabrijel je u tome video potvrdu za svoj stav: povećati ekonomski pritisak i istovremeno ostati u dijalogu – to najbolje pomaže protiv autokratskog režima predsednika Erdogana.
Potom se poigrao sa željom Turske da pojača vojnu opremu za nemačke tenkove. Sada, kada se zna da Turci koriste vojnu opremu iz Nemačke u susednoj Siriji, iznenada se govori da stara vlada koja je samo vršilac dužnosti, ne može o tome da donese odluku. I dalje: Za vladu je sasvim jasno da ne isporučuje oružje u krizna područja.
Za stvarnu restriktivnu politiku oružja
To je stara dilema svake isporuke oružja: niko ne može garantovati da će se vojna oprema koristiti samo onako kako to obećavaju kupci. U svakom slučaju, agresorski ratovi ne dolaze u obzir. Drugim rečima: Sada je krajnje vreme, da se ponovo realno razmotri izvoz oružja.
Isporuka oružja u države kao što su Egipat i Saudijska Arabija ne mogu biti u skladu sa ciljevima nemačke politike. Izvoz u Tursku, članicu NATO je druga priča i podleže drugačijim uslovima, to stoji. Ali, ono šta se može učiniti je da izvoz u Tursku u najmanju ruku trenutno bude minimalan i da se ne sme koristiti kao sredstvo za postizanje nekih drugih ciljeva (kao što je puštanje na slobodu nepravedno uhapšenih nemačkih građana). Koliko brzo ovakvi dogovori gube svaku opravdanost, vidi se upravo sada.