Izraelski predsednik: Ponosni smo na partnerstvo s Nemačkom

Izraelski predsednik Isak Hercog u svom govoru u Bundestagu zahvalio se Nemačkoj na podršci njegovoj zemlji. „Država Izrael je ponosna na partnerstvo s Nemačkom“, rekao je Hercog pred poslanicima u nemačkom parlamentu u Berlinu. „Mi veoma cenimo nemački doprinos bezbednosti i uspehu Izraela.“ Hercog je istakao da obe zemlje mogu da stvaraju zajedničku budućnost na temeljima zajedničkog sećanja na Holokaust.

„Samo zajedno možemo da damo značaj sećanju“, naglasio je izraelski predsednik i dodao da za njegovu zemlju u to spada i „zakletva vernosti slobodi i bezbednosti države Izrael i dobrobiti jevrejskog naroda.“

„Jevrejski narod ne zaboravlja“

Hercog je takođe istakao da će Holokaust uvek imati centralnu ulogu u nemačko-izraelskim odnosima. „jevrejski narod ne zaboravlja“, rekao je. On je istovremeno izrazio veliko poštovanje za razvoj Nemačke nakon Drugog svetskog rata. Nemačka je postala „jedan od najvažnijih lidera slobodnog sveta“, ona je ponovo „motor duha i kulture“, naglasio je Hercog.

Izraelski predsednik izričito se zahvalio i zbog prethodnog održavanja komemoracije povodom 50. godišnjice atentata na Olimpijskim igrama u Minhenu. „Zahvaljujem Vam na jučerašnjoj emotivnoj ceremoniji“, rekao je Hercog i dodao da Nemačka „preuzimanjem odgovornosti“ daje doprinos „ublažavanju bola članova porodica žrtava“.

Pre Hercoga, poslednji izraelski predsednik koji je držao govor u Bundestagu bio je Ruven Rivlin u januaru 2020.

Sećanje na žrtve atentata u Minhenu

Najvažniji razlog posete izraelskog predsednika Nemačkoj bila je komemoracija za žrtve atentata na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. u kojem je ubijeno 11 izraelskih sportista. Nemački predsednik Ütajnmajer je na komemoraciji povodom 50. godišnjice atentata održanoj u vazduhoplovnoj bazi Firstenfeldbruk zamolio za oproütaj zbog nedovoljne zaštite izraelskih sportista i propusta u istrazi.

I predsednica Bundestaga Berbel Bas (SPD) je, otvarajući današnju (6.9.) plenarnu sednicu, zamolila za oproštaj i naglasila: „Srećna sam što su savezna vlada i članovi porodica žrtava postigli dogovor. Nijedna odšteta neće učiniti kao da se ta ubistva nisu ni dogodila ili izlečiti duboke rane bližnjih“, rekla je Bas i dodala da dogovor o odšteti ipak znači „priznavanje bola“. „Pedeset godina nakon užasnog atentata tu je jedan, doduše, zakasneli, ali važan znak odgovornosti.“

Bas se takođe požalila na antisemitizam u Nemačkoj: „I danas postoji mržnja usmerena ka Jevrejima i Izraelu. Sramota je što su jevrejske ili izraelske ustanove sigurne samo pod policijskom zaštitom, što se na demonstracijama huška protiv Izraela, što se na društvenim mrežama želi smrt Izraelu.“ Predsednica Bundestaga takođe je dodala: „Svi mi moramo odlučno da delujemo protiv te mržnje i huškanja, sa svim sredstvima koja nam stoje na raspolaganju.“

Štajnmajerova poseta Bergen-Belzenu

Nakon govora u Bundestagu, Hercog je, zajedno s nemačkim kolegom Štajnmajerom, položio venac kod spomenika žrtvama Holokausta u Berlinu. Potom su oba predsednika posetila spomen-područje na mestu nekadašnjeg koncentracionog logora Bergen-Belzen. Hercogov otac, bivši izraelski predsednik Haim Hercog, bio je pripadnik britanskih snaga koje su u aprilu 1945. učestvovale u oslobađanju logora.

U Bergen-Belzenu život je izgubilo više od 52.000 logoraša i oko 20.000 ratnih zarobljenika. Među žrtvama je bila i jevrejska devojčica Ana Frank, čiji je dnevnik poznat širom sveta.

ajg (tagesschau)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.