Izrael hteo da rehabilituje oficira Vermahta

Posle incidenta u Kunduzu od prošlog petka, kada je nemački oficir naredio da se bombarduju dva kamiona-cisterne koje su prethodno oteli Talibani, posle prvobitnih izveštaja i mnogobrojnih komentara, ne prestaje razmatranje ovog događaja u nemačkim dnevnim listovima.

Objavljuju se sve opširniji članci o tome „šta se zapravo desilo u noći između (prošlog) četvrtka i petka“, a novinari uspevaju da stignu do svih mogućih stanovnika sela Jakub Boj u distriktu Har Darah i serviraju nam pravu rašomonijadu utisaka, priča i izveštaja meštana o incidentu, posle čega nismo ni trunku pametniji u proceni krivice, odgovornosti i kompetencija oficira ili komande NATO. Pogotovo u proceni kompetencija nemačkog oficira, pukovnika Georga Klajna, čije je naređenje imalo za posledicu oko 100 žrtava.

Ni novine nisu pametnije, jer dok Frankfurter algemajne cajtung danas objavljuje naslov: „Ton saveznika je ponovo drugarski, Vašington smatra da Bundesver radi profesionalno“, na naslovnoj strani Zidojče cajtunga piše: „Nemački pukovnik nije smeo da izda naredbu za napad“. Zato ćemo, dok se sve to malo bolje ne slegne, napraviti mali izlet u susednu Austriju.

Valdhajm dobitnik ustaškog ordena

Najtiražniji austrijski dnevnik Prese danas je objavio neka nova saznanja o političkoj aktivnosti bivšeg ministra spoljnih poslova Austrije i bivšeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kurta Valdhajma. Ovaj političar je odgovoran za katastofalnu blamažu Svetske organizacije na čijem se čelu nalazio između 1972. i 1981. godine, jer je 1986. otkriveno da je bio oficir Vermahta na Balkanu.

Iako je i pored toga pobedio na izborima za austrijskog predsednika, svet mu je okrenuo leđa. 1987, na inicijativu Svetskog jevrejskog kongresa, zabranjen mu je ulazak u Sjedinjene Američke Države. Prese, pozivajući se na knjigu izraelskom pisca Ronena Bergmana, piše da je upravo izraelska vlada bila spremna da rehabilituje spornog austrijskog političara. Ponuda je izgledala ovako: Valdhajm je trebalo da izdejstvuje oslobađanje izraelskog vojnog pilota Rona Arada, za koga se tada nije tačno znalo da li se nalazi u iranskom ili u libanskom zatvoru.

Valdhajm je prihvatio ponudu i preduzeo neke aktivnosti; između ostalog, 1991. je otputovao u Teheran, ali nije uspeo da nađe i oslobodi Arada. Bio je to definitivni kraj političkog života Kurta Valdhajma koji je svojevremeno u nacističkoj uniformi bio aktivan u zapadnoj Bosni, a dobitnik je ustaškog ordena kralja Zvonimira Nezavisne Države Hrvatske.

No, zahvaljujući ovom članku, saznajemo ponešto i o načinu funkcionisanja izraelske države. „Niko“, citira Prese pisca Bergmana, „neće razumeti Izrael i izraelsko vođstvo dok ne postane jasno koliko snažno je u kolektivnu svest te zemlje utisnuta biblijska mizva, propis koji nalaže oslobađanje talaca. To smo videli na svežem primeru vojnika Gilada Šalita, koga je Hamas godinama držao kao taoca. Kompletna država je od brige za njim jednostavno poludela“. Još samo da podsetimo da je Kurt Valdhajm umro 2007. u Beču, u 88. godini, sahranjen je bez pompe i stranih gostiju. Pilot Ron Arad još nije nađen.

priredio: Saša Bojić

odg. urednik: Sanja Blagojević